Ipak usvojen Zakon o azilu

Posle Bundestaga, sada je i Bundesrat usvojio izmene Zakona o azilu. Ishod glasanja bio je neizvestan jer je najmanje jedna nemačka savezna država u kojoj su na vlasti Zeleni ili Levica morala da glasa za izmenu zakona, uprkos tome što te dve stranke odbacuju novu verziju zakona. Sporno je pre svega bilo proširenje liste takozvanih sigurnih država porekla, kojoj su izmenama zakona pridodate tri države Zapadnog Balkana: Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Baden-Virtemberg obezbedio većinu

Ponudivši kompromis, savezna vlada u Berlinu je, na opšte iznenađenje, uspela da navede zeleno-crveno vladu Baden-Virtemberga da pristane na izmenu zakona i na taj način obezbedi neophodnu većinu u Bundesratu. Pred zgradom Bundesrata demonstriralo je nekoliko stotina ljudi za zadržavanje sadašnjih pravila azila za zemlje Balkana.

Bundestag je u julu odobrio zakon o sigurnim državama porekla: njime su Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikovane kao takozvane bezbedne zemlje porekla, a to znači da izbeglice iz tih zemalja mogu lako da se pošalju nazad u svoju domovinu. Čak i sada, velikoj većini podnosioca zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status. Time bi trebalo da se ubrza procesuiranje zahteva izbeglice iz kriznih država.

Olakšan pristup tržištu rada

Zeleni su u razgovorima sa saveznom vladom uspeli da se izbore za promene originalne verzije izmenjenog zakona. Tako se, na primer, posle četiri meseca boravka u Nemačkoj, ukida takozvana obaveza prebivališta, kojom je podnosiocima zahteva za azil bilo dozvoljeno da borave samo u jednom određenom okrugu.

Pored toga, oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i stranci koji imaju takozvani „duldung“, dakle čiji se boravak u Nemačkoj toleriše, imaće lakši pristup tržištu rada nego do sada.

Zabrana zapošljavanja u Nemačkoj važi samo prva tri meseca. Zatim, obe pomenute grupe stranaca, (oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i oni koji imaju „duldung“), mogu da rade na celoj teritoriji Nemačke već posle 15 meseci i ne moraju da čekaju da prođu četiri godine, kao što je to sada bio slučaj.

Osim toga, deo socijalne pomoći u naturi biće pretvoren u novčane doznake.

Uprkos tome, šefica poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, Katrin Gering-Ekart, kritikovala je taj kompromis kao „još uvek nedovoljan.“