Indijske surogat majke

O surogat majčinstvu u indijskoj javnosti je prvi put počelo da se govori u maju 2004. godine. Tada su mediji objavili priču o jednoj 47-godišnjoj baki koja je u saveznoj državi Gurajat, umesto svoje ćerke, rodila blizance. Ono što mnogima u Indiji do tada još nije bilo poznato je da je surogat majčinstvo dozvoljeno i legalno još od 2002. godine. Od tada je ova praksa počela da se širi munjevitom brzinom. Mnoge žene su u tome videle šansu da zarade novac i obezbede budućnost sebi i svojoj familiji - prvenstveno deci. U međuvremenu se surogat majčinstvo razvilo u jednu izuzetno isplativu privrednu granu. Prema podacima indijskog Udruženja industrije, na ovaj način je tokom 2012. godine zarađeno oko 1,5 milijardi evra.

U najvećem delu Evrope surogat majčinstvo je najstrože zabranjeno. Tako je i u Nemačkoj. Prema navodima ovdašnjeg Ministarstva spoljnih poslova, ukoliko neki par odluči da u Indiji angažuje neku surogat majku i na taj način dobije dete, mora da zna da to dete nema pravo na nemačko državljanstvo.

Samo zahvaljujući Indiji postali smo roditelji!

Uprkos svemu, mnogi ljudi širom sveta koriste mogućnosti koje im se nude u Indiji. „Deca koja se kod nas rađaju odlaze u SAD, Kanadu, Australiju, Irsku, Španiju, Japan, Norvešku, Švedsku, Izrael, Argentinu, Brazil i Kubu“, kaže lekarka Šivani Sahdev Gour koja zajedno sa svojim suprugom u Nju Delhiju vodi kliniku „Surrogacy Center India“ – kliniku specijalizovanu za surogat majčinstvo.

Jedan od klijenata ove klinike bio je i Natan iz Australije. „Indiji možemo da zahvalimo što smo postali roditelji dečaka i devojčice“, kaže Natan. Nakon što je šest godina bio u vezi sa svojim partnerom, odlučili su da usvoje dete. Ali, to je u Australiji izuzetno teško i komplikovano, s obzirom da i nema dece koja čekaju na usvajanje. Njihov je izbor prvo pao na surogat majčinstvo u Australiji, ali i taj put se pokazao izuzetno složenim. „Zakonski nije uopšte jasno šta je dozvoljeno a šta ne. Primera radi, nigde ne piše da je to zabranjeno, međutim kažnjivo je da se plati žena koja bi za nekog drugog rodila dete“, priča Natan. Kada su saznali za mogućnosti koje im se nude u Indiji, odlučili su da potraže pomoć u ovoj zemlji. Celi proces je trajao dugo i na kraju ih je i koštao oko 30.000 evra, ali kako tvrdi Natan – isplatilo se!

Medicinski turizam

Direktor klinike u Nju Delhiju, Višal Dut Gour, kaže kako mesečno primaju između 400 i 500 zahteva iz inostranstva. Otkako su otvorili kliniku, 2008. godine, ovaj lekar je pomogao 500 surogat majki da na svet donesu dete, odnosno, decu. „Većina interesenata nam se obraća direktno preko interneta, ali ima i onih koji nas kontaktiraju preko turističkih agencija specijalizovanih za tzv. medicinski turizam“, kaže Dut Gour.

Na stranici ove klinike stoji kako njihove surogat majke tokom trudnoće dobijaju i smeštaj „na nivou hotela s pet zvezdica, a budući roditelji tokom boravka u Indiji na raspolaganju imaju i privatni automobil s vozačem, hotelski smeštaj i mogućnost kupovine“. Ovakav jedan „paket aranžman“ košta najmanje 17.000 evra. Koliko od toga dobijaju surogat majke, to zavisi od iskustva same žene. „One koje pristaju na trudnoću prvi put dobijaju samo četvrtinu sume. Uprkos tome, to je za njih jedna velika svota novca. Statistički gledano, oko 80 odsto Indijaca godišnje zaradi između 300 i 600 evra“, kaže on.

Siromaštvo i novac

Lekari poput Višala Duta Goura znaju da žene na majčinstvo pristaju prvenstveno iz finansijskih razloga. Prema mišljenju saradnika organizacija za humanitarnu pomoć, one to čine budući da im zbog bede i siromaštva u kome žive ne preostaje ništa drugo.

Jedna od njih je i 29-godišnja Bena Devi iz savezne države Utar Pradeš iz centralne Indije. Trenutno je u sedmom mesecu trudnoće. Njen suprug je po zanimanju krojač i njegova mesečna primanja jedva da pokrivaju osnovne troškove četvoročlane porodice. Stoga je surogat majčinstvo na koje je Bena pristala i te kako dobrodošlo. Od početka trudnoće, ona prima mesečno 12.500 rupija (oko 175 evra). Kada dete dođe na svet, ona će dobiti još jednu veću svotu novca, iako za sada, kako kaže ne zna tačno koliko će to biti. Ali zato već sada jako dobro zna šta će učiniti s novcem – svojoj deci će omogućiti bolji životni početak, školovanje i jednog dana neko bolje zanimanje.

Tokom trudnoće ona zajedno s porodicom živi u blizini spomenute klinike. Pri tome je za razliku od mnogih drugih zaista imala sreće. Oni naime stanuju u jednom malom stanu. Većina drugih žena tokom trudnoće dobija smeštaj u malim sobicama, odvojene su od porodice i daleko od doma. „Ovakva praksa zaista nije dostojna čoveka“, kritikuju organizacije za poštovanje ljudskih prava.

"Sve to činim samo zbog dece"

Žene u Indiji mogu da postanu surogat majke samo ako ispunjavaju određene uslove: ne mogu da budu starije od 35 godina i moraju već da imaju sopstvenu decu. Lekari tvrde da je ovaj drugi preduslov zapravo garancija da tokom trudnoće neće biti komplikacija. Ali kritičari tvrde da na ovaj način klinike samo žele da osiguraju da žene tokom trudnoće neće razviti posebno duboka osećanja za dete zbog čega bi nakon rođenja čak mogle i da se predomisle i odluče da zadrže dete.

Bena Devi tvrdi kako tako nešto njoj ne može da se dogodi. „To nije moje dete. Sigurno ću moći da ga predam roditeljima. Ovo činim samo iz finansijskih razloga“, kaže ona. Što se tiče para koji će dobiti dete, ona ih je upoznala, ali samo na kratko. O njima ne zna ništa osim da su bele boje kože i da su s njom govorili engleski. „Osim 'thank you' (hvala) ionako nisam ništa razumela“, kaže Bena. S njima će se susresti tokom predaje deteta, a onda mora da se zajedno sa porodicom vrati kući, u svoje selo. Ona već sada kaže kako može da zamisli da ponovo pristane na surogat majčinstvo ukoliko joj ponestane novca.

Autorke: Iša Batia / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović