Imigracija ugrožava životnu sredinu?

Inicijativa „Stop prenaseljavanju – sačuvajmo našu životnu sredinu“ koju je pokrenula asocijacija Ekopop predviđa da godišnje u Švajcarsku sme da se doseli najviše 0,2 odsto ljudi u odnosu na ukupnu populaciju. To bi značilo da bi ova alpska zemlja primala najviše 16.000 doseljenika, a trenutno ih godišnje stiže čak pet puta više. Takođe se traži da deset odsto švajcarskog budžeta za razvojnu pomoć bude upućeno siromašnim zemljama u svrhe planiranja porodice.

Različite računice

Ekopop je osnovan ranih sedamdesetih sa ciljem da probudi svest o posledicama rasta populacije i ograničenosti prirodnih resursa Zemlje. Njegovi aktivisti kažu da je Švajcarska jedna od najgušće naseljenih država Evrope te da neograničeno doseljavanje ne može biti održivo. „Mi ne kažemo ko može, a ko ne može da dođe. Mi samo kažemo da ukupni broj mora biti manji“, kaže Sabine Virt, potpredsednica Ekopopa. Ona odbacuje optužbe za ksenofobiju i rasizam.

Švajcarska trenutno ima nešto više od osam miliona stanovnika, kojih je svake godine za jedan odsto više. Federalni ured za statistiku računa da će 2035. u Švajcarskoj živeti 8,84 miliona ljudi dok je računica Ekopopa mnogo drastičnija: oni tvrde da će već 2025. biti 10 miliona stanovnika te da će brojka 2050. godine narasti na 13,8 miliona.

Udarac ekonomiji

Vlada i sve značajnije političke partije protive se inicijativi tvrdeći da se ograničavanjem useljavanja ne rešavaju problemi životne sredine već da se samo ugrožava ekonomija. Ministarka pravosuđa i policije Simoneta Somaruga kaže da bi pozitivan ishod referenduma onemogućio kompanije da pronađu stručnu radnu snagu koja nedostaje Švajcarskoj. „Ekonomija bi izgubila fleksibilnost koju sada ima“, kaže ona. Glavni ekonomista privredne komore Rudolf Minš dodaje da je zemlja upućena na stranu radnu snagu koja treba da nadoknadi činjenicu da je stanovništvo sve starije.

Ekopop ima kontraargument – zahtev da doseljenika godišnje bude najviše 16.000 neto zapravo znači da ukupno sme da ih bude preko 90.000. Jer Švajcarsku godišnje napušta oko 75.000. To bi, kažu u organizaciji, moralo da bude dovoljno za stabilnu ekonomiju.

Ova organizacija žestoko je kritikovana i zbog zahteva da se Švajcarska jače uključi u pitanja planiranja porodice u siromašnim zemljama sa visokim prirodnim priraštajem. Mnogi ovo ocenjuju kao dašak neokolonijalizma i dodaju da bi Ekopopu bolje bilo da se bori protiv potrošačkih navika u zapadnom svetu. „U siromašnim zemljama ne nedostaje sredstava za kontracepciju nego za zdravstvo, obrazovanje i privredu“, kaže Peter Nigli iz Udruženja organizacija za razvoj.

Neizvestan ishod

Poslednje relevantne ankete kažu da referendumsko pitanje neće proći jer inicijativu odbacuje 56 odsto birača. Analitičar Klod Longšemp ipak ne isključuje mogućnost da mnogi birači, u znak protesta protiv vlade, ipak glasaju za inicijativu. Najveću podršku Ekopop uživa upravo kod vladinih kritičara i ljudi koji malo zarađuju. Švajcarska narodna partija – koja okuplja desničare – takođe je zvanično protiv inicijative iako čak 60 odsto njenih birača podržava ograničavanje useljavanja.

Upravo je Narodna partija u februaru progurala referendum koji traži neodređene kvote za useljavanje. Ta inicijativa bila je usmerena protiv državljana članica EU koji masovno odlaze na rad u Švajcarsku. Vlast ima još dve godine da zaista i odredi kvote, ali bi svaki konkretni potez dodatno zategao odnose sa Briselom. Većina političara pred novi referendum upozorava da bi izglasavanje inicijative Ekopopa značilo definitivni kraj bilateralnih odnosa sa EU.