I Marijupolj je Evropa

Žalost u Ukrajini: na glavnim gradskim trgovima u čitavoj zemlji ljudi su polagali cveće i palili sveće. Bio je to izraz saučešća sa žrtvama raketnog napada na civile u lučkom gradu Marijupolju. I, istovremeno, znak odlučnosti Ukrajinaca da se suprotstave nasilju proruskih separatista na istoku zemlje.

Ko ne bi mogao da razume koliko se besa nakupilo u glavama mnogih Ukrajinaca. Besa protiv proruskih gospodara rata i svih onih koji ih podržavaju. Odakle ako ne iz Rusije dolazi svo to teško naoružanje sa kojim toliko ljudi odjednom – a među njima i žene i deca – mogu da budu ubijeni?

Zločin protiv čovečnosti

U Marijupolju se dogodio težak ratni zločin. Kao nekada u ratu u Bosni i Hercegovini, na pijaci Markale u Sarajevu, kada su u granatiranju nedužni ljudi izgubili živote. I baš kao tada, i sada se moraju zatražiti da odgovorni za masovno ubijanje u stambenoj četvrti u Marijupolju budu izvedeni pred lice pravde. Ali, za razliku od ratova u bivšoj Jugoslaviji, ovoga puta u Evropi nedostaje javno podizanje glasa protiv rata. Da li je Marijupolj za Evropu jednostavno suviše daleko?

Razborita reakcija ukrajinskog predsednika Petra Porošenka vredna je hvale. On je oštro osudio taj čin i zatražio konsekvence. On, međutim, ne poziva na osvetu, već se zalaže za nastavak diplomatskih napora s ciljem pronalaska mirnog rešenja za okončanje tog strašnog rata. Pa ipak, pitanje se mora formulisati na sledeći način: Kakav uspeh može da postigne diplomatija ako ratni huškači iz Donjecka i Luganska ubrzano sprovode svoje planove o „Novorusiji“ koristeći nasilje?

Nejasni ruski ciljevi

Vojna ofanziva koju su tokom vikenda najavili separatisti, nije se dogodila. Ukoliko do nje dođe, ona bi pre svega mogla da bude usmerena protiv Marijupolja. Bio bi to korak ka stvaranju kopnenog mosta između istoka Ukrajine i poluostrva Krim na jugu, kojeg Rusija trenutno može da snabdeva samo brodovima ili iz vazduha. Ukoliko bi Kremlj podržavao takvu nameru, onda bi bio prekoračen prag koji vodi ka otvorenom ratu sa Ukrajinom. Bez masovne podrške ruskih trupa, takav vojni pohod ne bi mogao da se ostvari.

Možda to gospodari rata u Donbasu i njihovi pomagači iz Rusije uopšte ne žele. Ili ne žele sada. Možda je raketni napad u Ukrajini trebalo da bude samo provokacija. Ili im je cilj da Ukrajinu uvuku još dublje u iscrpljujući rat u kojem će se linija fronta pomerati samo marginalno.

Nezgodna saznanja za Evropu

Bez obzira na to kako se bude razvijao taj rat, Evropa mora da se suoči sa neugodnim istinama. Nasilje se nastavlja i moglo bi da postane još veće. Sva dosadašnja diplomataska nastojanja bila su uzaludna. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se, prilikom jednog susreta u Berlinu, založio za povlačenje teškog oružja. Samo dva dana, u Marijupolju su eksplodirale rakete koje su ispaljene sa teritorije koju pod svojom kontrolom drže separatisti. To su na licu mesta potvrdili i eksperti OEBS-a.

U neprijatne istine spada i sledeće: ukidanje zapadnih sankcija Rusiji, koje bi imalo smisla iz ekonomskih razloga, zbog te pozadine politički je nemoguće. Naprotiv, raspravlja se o novim sankcijama ukoliko rat dalje eskalira, a u ovom trenutku sve upućuje na to.

„Mi smo Marijupolj“ – tako su Ukrajinci dan nakon žalosti izrazili svoju solidarnost sa žrtvama masakra. Sa „Ja sam Šarli“, evropski gradovi izrazili su svoju solidarnost sa Francuzima, nakon napada u Parizu. Nasuprot tome, kada je reč o poginulima u Marijupolju, evropska javnost je uzdržana. Da li smo se navikli na rat ili je Marijupolj jednostavno suviše daleko? Brojni Ukrajinci danas gaje takve sumnje. Jasno je sledeće: Marijupolj je Evropa. Samo, da li je Evropa Marijupolj? I to pitanje Evropljani moraju da postave.