Huligani najavljuju nove proteste

„Keln je tek početak“, poručili su organizatori skupa „Huligani protiv salafista“. U tom gradu su proteklog vikenda održane demonstracije pristalica ekstremne desnice, huligana i neonacista. Nedaleko od glavne železničke stanice okupilo se oko 4.800 demonstranata. Mada je na početku delovalo da će protest „protiv salafista“ proći mirno, skup je okončan nasiljem. Ishod protesta: 49 povređenih policajaca, 60 privedenih građana.

Priča bi mogla imati nastavak, ukoliko se namere huligana obistine. Za 15. novembar u Berlinu i Hamburgu zakazane su demonstracije sa istim motivom – suprotstavljanje terorističkoj miliciji „Islamska država“. S obzirom na nemire u Kelnu, nadležni razmatraju šta bi trebalo učiniti, kako bi se nasilje sprečilo. Političari i policija razmatraju sve opcije uključujući i zabranu održavanja najavljenih protesta.

Prema navodima policije u Hamburgu, organizatori demonstracija na severu Nemačke, najavljuju učešće 500 građana. Pri tome podnosilac zahteva očigledno nije povezan sa organizatorima protesta u Kelnu. „Njegovo ime nije povezano sa dosadašnjim istragama, a nije nam poznat ni kao huligan“, izjavio je portparol policije u Hamburgu.

Ako ništa drugo problematična je ruta kojim bi pripadnici ekstremne desnice trebalo da prođu. Centar grada nije toliko problematičan koliko eventualni prolazak pored autonomnog kulturnog centra Crvena flora i četvrti St. Pauli, koja tradicionalno važi za levičarsku. Policija strahuje da bi upravo tu moglo doći do sukoba između huligana i pristalica levice. Ruta još uvek nije odobrena, mada hamburška policija ne isključuje mogućnost da bi demonstracije mogle biti održane, ali ni opciju u kojoj bi ruta morala da bude izmenjena. Još uvek se „prikupljaju informacije“, kažu u policiji. „Naravno da pristižu i zaključci iz Kelna. Razmatranje zabrane biće poslednja opcija.“

Demonstracije ispred Brandenburške kapije

Skup „Huligani protiv salafista“ trebalo bi paralelno da se održi i u Berlinu. Frank Henkel, državni sekretar za unutrašnje poslove u pokrajinskoj vladi, najavljuje razmatranje zabrane održavanja najavljenih demonstracija. Svestan je činjenica da to nije nimalo lako. „Kada je reč o skupovima za koje se od samog početka zna bi mogli da se pretvore u nemire, vidim mogućnost zabrane“, smatra Henkel. Istovremeno, u Berlinu se 15. novembra, ako je verovati organizatorima protesta, očekuje više hiljada učlesnika.

Nakon Kelna, izbor Berlin i Hamburga nije slučajan. Huligani igraju na sigurno, jer priželjkuju pažnju. Zbog toga i nema bolje lokacije od Brandenburške kapije za slanje poruke do koje im je stalo. Nezavisno od najavljenog skupa, društvenim mrežama kruže informacije o namerama pristalica ekstremne desnice da na ulice Berlina izađe i 9. novembra. Policija demantuje da je održavanje takvog skupa na istorijski veoma važan datum u nemačkoj istoriji odobrila okupljanje u centru grada. Jer je 25. godišnjicu od pada Berlinskog zida već najavljen veliki broj komemorativnih skupova.

S druge strane huligani razmatraju mogućnosti okupljanja i u slučaju zabrane održavanja njihovog skupa. Takve akcije već postoji, navodi se na Tviter profilu jedne grupe, za koji se ne zna, da li je predstavlja zvaničnu stranicu grupe, koja je profil nazvala: HoGeSa.

Zabrana je moguća samo u slučaju nasilja?

Prepreke za eventualno zabranu održavanja ovakvih skupova u Nemačkoj su velike. Pravo na okupljanje je jedno od osnovnih prava koje garantuje Ustav. Nadležne institucije mogu da zabrane problematične demonstracije „ali samo u slučaju ako postoje činjenice koje ukazuju na mogućnost žestokih sukoba“, objašnjava Hartmut Brenajsen, profesor na Višoj školi za menadžment u Švezvig-Holštajnu i stručnjak za pravo na okupljanje.

Savezni ministar unutrašnjih poslova, Tomas de Mezijer (CDU), veruje da ima dovoljno razloga za zabranu održavanja skupova huligana u Berlinu i Hamburgu. „Ako je od samog početka jasno da je nasilje u fokusu, a da je politika samo sredstvo, koje omogućava izbijanje masovne tuče, onda je u tome vidim priliku za izricanje zabrane, čak i na sudu“, poručio je ministar.

Njegovo mišljenje imaju i nadležni u Sindikatu policije – posebno zbog činjenice šta se dogodilo u Kelnu. Podaci prikupljeni u istrazi nakon nasilja mogli bi za sudije biti dovoljni. Jer se na meti huligana našla i policija, kaže šef sindikata Rajner Vent.

Brenajsen tvrdi da ono što se dogodilo u Kelnu, ne može biti dovoljno u iznošenju činjenica protiv održavanja sličnih skupova u Berlinu i Hamburgu. Dokazi moraju biti konkretni. Argumenti kako su mnogi učesnici demonstracija spremni na nasilje nisu dovoljni. Ipak, zabrana je poslednje sredstvo. Policijski organi bi mogli da pokušaju i sa insistiranjem na „određenim ograničenjima“, kako bi eventualni sukobi bili sprečeni. Umesto šetnje ili mesta na kojem bi demonstracije trebalo da se održe, nadležni mogu da zatraže promenu lokacije. U tom slučaju bi policija, ukoliko mora da interveniše, skup mogla i da prekine.