Hrvatskoj poljoprivredi preti katastrofa

Temeljno ugroženi hrvatski agrar izložen je u poslednje vrijeme dodatnom velikom iskušenju zbog ruskog embarga na uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja Evropske unije. Pritom nije reč o velikoj ukupnoj trgovini, jer se samo oko 1,5 odsto izvoza hrane iz Hrvatske odnosi na Rusiju, a to ne premašuje 25 miliona američkih dolara godišnje. Pitanje je, međutim, šta će se dogoditi s velikim viškom proizvoda kada se uzme u obzir čitava Unija pod embargom, i kako će se to odraziti na hrvatski poljoprivredno-industrijski bilans.

Goran Đulić, ekonomista iz Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju, ujedno i analitičar domaće poljoprivredne politike i prakse, smatra da će posledice toga biti, jednom rečju – katastrofalna. „Realno je očekivati, unutar zajedničkog tržišta EU“, izjavio je Đulić za DW, „plasman velikih količina roba po nižim cenama, prvobitno namenjenih za rusko tržište, na slabija i siromašnija tržišta poput našeg. Zatim će doći do još većeg rušenja cena domaćih proizvoda bez ikakvih ozbiljnijih mehanizama kojima bi se mogao zaštititi agrarni sektor“.

Nesrazmer u tržišnom potencijalu

Odraz takvih mogućnosti potražili smo u neposrednoj proizvodnji, kod hrvatskih poljoprivrednika koji već osećaju efekte ruskog embarga. U tu svrhu razgovarali smo s Domagojem Škobićem iz klastera „Slavonska jabuka“ u Osječko-baranjskoj županiji, koji okuplja gotovo stotinu proizvođača najraširenije voćke u Hrvatskoj. Oni već osećaju udar pojačanog uvoza jabuka po damping-cenama iz drugih zemalja EU, s obzirom na to da je reč o državama koje svoj poljoprivredni sektor pomažu znatno više i bolje nego što je to slučaj u Hrvatskoj.

„Poljska, recimo, ima ogromnu proizvodnju jabuka, desetinama puta veću od naše. Ali nemaju skladišnih kapaciteta u kojim bi zadržali viškove nastale nakon obustavljanja redovnog izvoza u Rusiju. Čim se dakle postojeća skladišta napune, Hrvatsku će preplaviti jeftine jabuke iz Poljske, a da ne govorimo o drugim zemljama“, istakao je Škobić. Interesovalo nas je i to kako je došlo do takve nesrazmere u tržišnom potencijalu i gde, uostalom, potražiti rešenje.

Država mora da pomogne proizvodnju

„Najavljivali smo još pre sedam-osam godina šta će nam se tačno dogoditi nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. S jedne strane problem kontinuirano predstavlja loša državna politika“, objašnjava Škobić, „a s druge, veliki privatni uvoznici, odnosno trgovci u Hrvatskoj“. U praksi se to ogleda kroz nedostatak stručnosti, a koja rezultira nižim prinosima po hektaru i veoma manjkavom infrastrukturom. Ukazuje se, recimo, na nedostatak hladnjača koje se mahom nalaze u vlasništvu trećih subjekata, a ne samih proizvođača. Vlasnik hladnjače uzima jabuke isključivo onda kada može jeftino da ih kupi, a skupo proda.

Predstavnik klastera „Slavonska jabuka“ posvedočio je, samo na tom primeru, da evropske zemlje često sufinansiraju i 75 odsto troškova izgradnje hladnjača u rukama proizvođača, dok je u Hrvatskoj ta pomoć samo neko vreme dosezala 50 odsto. Proizvođači, ionako već opterećeni kreditima, nemaju više šta da stave pod hipoteku da bi se upustili u takvu investiciju. Ipak, bilo bi naivno verovati da je posredi slučajno zapostavljanje proizvođača u zemlji u kojoj je proizvodnja sistematski uništena podilaženjem raznoraznim nakupcima, uvoznicima, trgovcima na veliko i naravno bankama.

Uvoznički lobi protiv hrvatskog voća

Domagoj Škobić zato zaključuje, nakon dugogodišnjeg iskustva u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede i velikim hrvatskim trgovcima, da hrvatska vlada – zapravo vlade, u već dugom nizu, podržavaju nered koji naizgled vlada u tom sektoru da bi se pogodovalo trgovini: „Uvoznički lobi je odavno najjači faktor. Oni kupuju jeftine evropske viškove nižeg kvaliteta od onog koja se šalje u npr. Englesku. Onda nam poručuju, a ne bih spominjao imena, ali svakako je reč o najvećima u Hrvatskoj, da jedva čekaju da im odemo s polica“.

Osim što su skuplje, naime, hrvatske jabuke su u nedostatku sortiranja i manje atraktivno zapakovane. Sve to čini domaćeg proizvođača manje konkurentnim u odnosu na tržišne suparnike iz EU iza kojih stoje jače državne mere zaštite. U tom smislu Škobić nam prepričava italijanski slučaj gde je država nedavno zbog hiperprodukcije breskve i nektarine izdala proglas kojim je nastojala da utiče na veletrgovce da pomognu domaćim proizvođačima. Ali, nije samo apelovala, već je i sasvim pristrasno uvela pojačani nadzor i složenije administrativne procedure za dalji uvoz.

Mandarine ipak stekle ravnopravnost

Za početak, Evropska unija je odobrila 125 miliona evra kompenzacije za poljoprivrednike pogođene ruskim embargom. Ali onima iz Hrvatske zapašće suviše malo sredstava za potpunije saniranje štete, upozorava Goran Đulić. Tako hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picula još od avgusta traži od Evropske komisije povećanje iznosa i širenje liste proizvoda čiji se pad izvoza kompenzuje. Jer, tamo nije bilo najzastupljenije voćke iz hrvatskog izvoza u Rusiju – mandarine. Od velikog je značaja to što je Picula u toj svojoj inicijativi i uspeo, pa je Evropska komisija prošle nedelje uvrstila mandarine na „zaštićenu listu“.

Tonino Picula je u izjavi za DW kao uzroke hrvatskog „agrarnog udesa“ izdvojio dugotrajno neadekvatno upravljanje i sistem podsticaja. On naglašava da Hrvatska može biti konkurentna cenom i kvantitetom, a u dosezanju višeg nivoa kvaliteta, proizvođačima svakako mora da pomogne država. „To je moguće sprovesti merama u koje spada dodatno podsticanje konzumiranja, poput realizovane akcije deljenja jabuka u školama, zatim podupiranjem mladih poljoprivrednika, kao i izvoza, ali i udruživanja proizvođača radi veće konkurentnosti“, sugeriše Picula.