Hrvatski kralj egzotičnog voća

Nasadi babakoa uskoro će biti spremni za branje. Ta voćka, poznata i kao planinska papaja, kiselkasto-osvežavajućeg ukusa, tipična je za tropske krajeve. Najviše se uzgaja u Ekvadoru. Ali nasadi babakoa iz naše priče nisu u Ekvadoru – već u Hrvatskoj, u Donjoj Bistri, i u vlasništvu su Ivana Šuloga.

Babako nije jedina egzotična vrsta koju on uzgaja na svom imanju – tu su i indijanske banane, fijoa, kivano i mnoge druge kulture za koje mnogi nikad nisu ni čuli, a kamoli da su ih videli. Upravo zbog toga taj preduzetnik s pravom u Hrvatskoj nosi nadimak „kralj egzotičnog voća“.

Velika potražnja

Iako je završio elektrotehniku i saobraćaj, još od studentskih dana počeo je da proučava uzgoj egzotičnih vrsta. I to sasvim slučajno. „Dok sam čekao na ispit na fakultetu uzeo sam novine koje je kolega ostavio i naišao na članak o kivanu. Verovali ili ne, tako je sve počelo. Ja sam jednostavno verovao da je to – to“, priča uspešni 44-godišnji preduzetnik i dodaje: „Koliko god da proizvedem, ne mogu da zadovoljim potrebe tržišta na koje izvozim“.

Prvi novac koji je zaradio uložio je upravo u kivano. Međutim, prvih šest godina je sve što bi proizveo morao da baci, jer nije znao kako da tu voćku pravilno skladišti. Sada je pronašao formulu zbog koje je i postao konkurentan na tržištu. Šulogov proizvod poznat je u svim zemljama Evrope u koje izvozi, a to su: Holandija, Belgija, Engleska, Francuska i Italija. Svaku od namirnica ručno pregleda i pravilno skladišti što garantovano rezultira dugim rokom trajanja. „Poenta je u isporuci, tj. blizini Hrvatske ostalim evropskim zemljama. Moj kivano se danas bere, a sutra već isporučuje, što ne mogu zemlje-izvoznice kao što su Dominikanska Republika i Novi Zeland. Nema tu puno filozofije.“

Jaka antikancerogena svojstva

Kivano sadrži oleinsku kiselinu, a u Francuskoj i SAD se on koristi u terapiji za Parkinsonovu i Alcajmerovu bolest, objašnjava Ivan. Takođe, indijanska banana i gavijola imaju jaka antikancerogena svojstva i uzgajivač iz Hrvatske je upravo zato nedavno napravio plantažu te kulture, jedini u Evropi. Otkada su pre deset godina otkrivena lekovita svojstva indijanskih banana, SAD, kao jedini proizvođač te vrste, ne mogu da zadovolje ni 0,8 odsto sopstvenog tržišta. Ta biljka specifična je po tome što je ne napadaju insekti, a ona je ujedno i pravi, živi fosil – starija je i od pčela.

„A jeste li znali da Usain Bolt svoju brzinu duguje upravo batatu, slatkom krompiru?“, pita nas Ivan. „Bolt ga jede pet puta dnevno zato što taj plod tokom dugog vremenskog perioda konstantno ispušta energiju. Može da se jede i sirov, preporučuje se šećerašima, a izblendano lišće batatua je zdrav napitak koji daje mnogo energije“, sa entuzijazmom objašnjava Ivan sipajući kao iz rukava informacije i recepte o svim svojim kulturama. Batata je, inače, jedna od onih koja se najbolje prodaje.

Problem u mentalitetu

Šulog tvrdi da bi po njegovom receptu poljoprivreda u Hrvatskoj brzo procvetala, ali njegov entuzijazam ne deli većina poljoprivrednika u toj zemlji. „Toliko puta sam držao predavanja i davao savete ljudima. Cela naša zemlja, pogotovo Dalmacija, idealna je za te kulture. Ne znam zašto, ali ima nešto u našoj zemlji zbog čega je hrvatski kivano tako poseban i kvalitetan. Ali naši ljudi su i dalje skeptični. Oni misle da bi uvek neko drugi, pod tim mislim stranac, trebalo da bude pametniji, da se toga seti ili isproba, pa da tek onda oni to pokušaju. Ja im lepo kažem: probajte s malim količinama – ali obično sve ostane na ideji ili teorijama. Malo je njih koji se odvaže“.

Još jedan primer da prirodni resursi nisu iskorišćeni jeste rogač. Šulog je jedini proizvođač finog pudera od rogača, a posebna pogodnost predstavlja to što ga bura na prirodan način mineralizuje i konzervira, dok konkurencija mora da ga prži.

O tome koliko je Ivanovo preduzetništvo prepoznato van granica Hrvatske, svedoči i činjenica da studenti agronomije iz belgijskog Luvena dolaze na njegovo imanje, a česti gosti postali su i turisti iz Finske.

Na kraju, ponavlja da mu najviše smeta mentalitet i sumnjičavost ljudi u Hrvatskoj, jer bi, kako tvrdi, sve proizvedene količine mogle da se prodaju zbog velike potražnje. Zato se nada da će možda i ovaj članak, još jedan u nizu o njegovim egzotičnim biljkama, nekome biti podsticaj, baš kao što je njemu bio onaj iz njegovih studentskih dana.