Hrana iz kontejnera

„Nemačka je veoma bogata zemlja. Tu možeš da pronađeš hranu čak i u kontejneru“, kaže Luis. Tvaj 27-godišnji Kolumbijac studira u Erlangenu i živi u zajednici sa drugim studentima. On i njegovih četvoro kolega hrane se skoro isključivo onim što pronađu u kontejnerima velikih samousluga. U Kolumbiji mu ne bi ni palo na pamet da zaviri u kontejner. „Tamo nema ničeg što je ovako dobro“, kaže Luis. Preturanje po kontejnerima je nešto što je naučio tek od svojih nemačkih sustanara.

U istom stanu živi i 25-godišnja Nađa. Ona je to koja organizuje najviše „pohoda“ u kojima se obilaze kontejneri. „To je neverovatno rasipanje hrane. Pekla bi me savest kada to ne bih iskoristila“, kaže Nađa i zajedno sa prijateljicom Larom priseća se nekih proizvoda koje su našli. „Sećaš li se kad smo pronašli pakovanje voćnih jogurta?“ pita Laru. Lara se, naravno, dobro seća. Ona zna i zašto je to bačeno u smeće. „Bacili su pakovanje voćnih jogurta, jer je ambalaža bila pocepana, a rok trajanja se video samo s jedne strane. U samousluzi više ne smeju da prodaju takvu robu.“

Kopači po smeću protiv #foodwaste

Svakih 14 dana, uveče, oni podižu poklopce na kontejnerima ispred obližnjih samoposluga. Naoružani plastičnim kesama, rukavicama i baterijama pronalaze prava brda mesa, pirinča, salame, hleba i voća. Mihael, student medicine, hvali se da nikada u životu nije jeo toliko voća kao sada kada se hrani iz kontejnera.

„Kopanje po smeću“ je proteklih godina postalo pravi pokret. Veliki broj, prvenstveno mladih ljudi, neprestano na Tviteru razmjenjuje informacije o tome. Postoje i posebne platforme sa savetima, kao i grupe na Fejsbuku. Procenjuje se da u kontejnerima u Nemačkoj godišnje završi jedanaest miliona tona namirnica. Tako se doslovno u đubre baca roba u vrednosti od preko 20 milijardi evra.

Rizik po zdravlje

Veliki lanci samousluga nerado govore o tome. Naš pismeni zahtev lancu „Aldi“ ostao je bez odgovora, ali se „nešto pričljiviji“ pokazao „Lidl“. „'Lidl' se trudi da izbegava bacanje namirnica. U našim filijalama redovno se pregledaju rokovi trajanja na pakovanjima“, stoji u saopštenju tog lanca samousluga.

„Lidl“ naglašava da namirnice kojima se bliži isticanje roka trajanja poklanja humanitarnoj organizaciji „Tafeln“, koja to dalje deli siromašnima. „Namirnice koje zaista moraju da se bace, odlažu se na takav način da su nedostupne trećim osobama“.

Tomas Bonrat iz lanca „Reve“ tvrdi da oni nemaju veće probleme sa svojim kontejnerima i opominje: „Oni koji kopaju po smeću ne mogu uvek da prepoznaju da li je hrana kojoj je istekao rok trajanja još uvek jestiva. Na nekim namirnicama se, recimo, razvija opasna buđ koja ne može uvek da bude vidljiva golim okom.“

I u samouslugama „Kaufland“ upozoravaju da ishrana namirnicama iz smeća nije bez rizika. „Poznato nam je da se dešava da neke osobe neovlašćeno dolaze do naših kontejnera i vade ono što je bačeno. Savetujemo im da odmah prestanu s tim jer ne možemo da garantujemo za posledice po njihovo zdravlje“, navodi se u saopštenju tog lanca samousluga.

Signal za prestanak rasipanja

Studenti iz Erlangena te argumente ne prihvataju. Oni su svoje „izlete“ u svet kontejnera dokumentovali brojnim fotografijama i sigurni su da njihov način ishrane predstavlja znak upozorenja protiv bacanja hrane. Ono hranu dobro pregledaju pre nego što je upotrebe: ono što je ubuđalo se baca, a sve što ostane, pažljivo se pere i sortira. Tek nakon toga se sve smešta u frižider. Nešto od svega toga poklanjaju i drugim studentima. Nisu baš svi saopštili roditeljima šta rade. Kerstin, studentkinja elektrotehnike, kaže da su njeni roditelji bili zaprepašćeni kada su čuli da im ćerka „roni po kontejnerima“. Rekli su da joj to nije potrebno. Ona nakon toga više ne priča s njima o tome.

Meso za roštilj – na granici legalnog

Pravno gledano, situacija nije jasno regulisana. Ako su kontejneri zaključani, studenti ne smeju da ih otvaraju i pretražuju. To bi bila krađa. Ako kontejneri stoje otvoreni, onda u najgorem slučaju mogu da imaju problema jer se zadržavaju na zemljištu u vlasništvu prodavnice van radnog vremena. Onaj ko uzima hranu iz kontejnera, može da računa s tim da neće imati velikih problema sa sudskim organima. Nađu i njenu prijateljicu jednom je prilikom „ronjenja“ zatekao radnik samousluge. Pozvao je policiju, ali su policajci odustali od podnošenja krivične prijave.

Nađa vodi računa o tome da, nakon što pregleda sadržaj smeća, prostor oko kontejnera ostavi čistim. „Posebno se isplati pregledati kontejnere nakon praznika. Posle Nove godine tu se nađe na tone mesa spremljenog za roštilj“, kaže ona.

Kolumbijac Luis s osmehom na licu kaže da je šokiran kada vidi šta se sve u Nemačkoj nađe u smeću. „Ponekad nađemo toliko hrane da napravimo žurku. Tu ima mesa za roštilj za 15-20 osoba“, kaže on i u neverici odmahuje glavom. Svojim roditeljima u dalekoj Kolumbiji ipak o tome ne priča ništa.