Homs je sledeći cilj islamista

DW: Gospodine Liders, da li je osvajanje Palmire odlučujuća pobeda islamista ili time samo hrane svoju propagandnu mašinu? Mihael Liders: Ne, to je zaista važna pobeda za "Islamsku državu". Tim pre što je grad Tadmur, smešten u blizini Palmire, prvi grad pod kontrolom Asadove vojske koji je osvojio IS. To je dakle i psihološki poraz za Asadov režim.

Grad-oaza Palmira je poznata po antičkim hramovima i kulturno-istorijskim spomenicima. Da li je i to bio razlog što je IS ušao u ovaj grad?

Naravno da i IS dobro zna o kakvoj se kulturnoj baštini i nasleđu radi. Postoji strah da će IS prodati sve što može da proda. Puno toga govori u prilog pretpostavki da će ovaj antički spomenik kulture, koji je preživeo poslednjih 2.000 godina, sada biti miniran. To se uklapa u dosadašnju logiku i postupke IS. Sve što je iz vremena pre islama, za ove "božije ratnike" i njihove ideologe je neislamsko - i treba da se uništi.

Kakav strateški značaj za IS ima osvajanje ovog grada sa 70.000-stanovnika?

Morate pred sobom imati geografsku kartu i onda je sve jasno. Od Tadmura ili Palmire do Homsa je svega 150 km. Homs je geostrateški veoma važan grad, tamo se ukrštaju svi putevi iz pravca sever-jug i istok-zapad. Pored toga, između Palmire i Homsa nalaze se mnogobrojna naftna i gasna polja. Zato bi Homs mogao biti sledećicilj. Ukoliko to uspe, onda će to za Asadov režim biti pogubno.

U susednom Iraku IS je tokom vikenda zauzeo grad Ramadi. Sedmicama se moglo čuti kako je IS oslabljen. Da li su to bile netačne informacije?

Jesu, to je bila potpuno prenaduvana verzija tajnih službi. CIA ali i nemačka tajna služba BND su nakon ponovnog zauzimanja Tikrita, od strane iračke armije i šiitskih dobrovoljaca, širili informacije kako IS stoji leđima uza zid. Ta analiza je bila više želja, a ne činjenica. Islamska država trenutno ponovo raspolaže velikim samopouzdanjem. Džihadisti su shvatili da mogu izbeći američke napade ako napreduju u malim jedinicama, a ne u konvoju.

Iračka armija međutim javlja da ima izvestan uspeh: Samozvani Kalif Al-Bagdadi je u februaru tokom američkih vazdušnih napada teško ranjen, a njegov zamenik Al-Afri navodno je ubijen. Verujete li u to?

Takvih informacija bilo je i ranije. Neko ko je van toga teško može razlučiti da je to tačno ili se radi o ratnoj propagandi.

Ako Palmira za IS ima veliki značaj u pogeldu napredovanja prema Damasku, kakav značaj ima osvajanje Ramadija za napredovanje prema Bagdadu?

Ramadi se nalazi samo 100 km od Bagdada. IS bi mogao, ako bi krenuo dalje u pravcu Bagdada, da napadne aerodrom. Ali nemoguće je da zauzme Bagdad. IS je čisto sunitska ekstremistička grupacija i može se kretati samo teritorijama, koje su većinski naseljene sunitima.

Šta bi se sunitima, za koje je IS manji problem od iračke vlade, moglo ponuditi?

To je odlučujuće pitanje. Jer, "Islamska država" se ne može vojno pobediti. S obzirom na uporište koje ima u sunitskom stanovništvu, IS se može samo potisnuti i dovesti u određene granice. Do pobede se može doći samo ako bi se umereni suniti digli protiv radikalnih sunita iz krugova "Islamske države. To će oni učiniti samo ako prošiitska vlada u Bagdadu počne da zastupa i njihove interese. Poslednjih meseci se dosta o tome govorolo, ali je sve ostalo samo na rečima. Suniti nemaju pristupa iračkim resursima i to objašnjava zbog čega su na strani IS. Ne sme se zaboraviti da se vojno vođstvo IS ne sastoji od tamo nekakvih islamista sa bradama, već od bivših pristalica Sadamovog režima, vojske i bivših pripadnika tajnih službi, koji jako dobro znaju kako se vodi rat. Oni znaju da Amerikanci i njihovi saveznici ne mogu dobiti kopneni rat. Zato se slobodno može reći da vreme radi za Islamsku državu.

Na koji način se IS može sprečiti u nadiranju, ne samo u Iraku već i u Siriji? Hoće li Zapad napraviti pakt sa Asadom?

Bašar al-Asad i pripadnici njegovog režima su svakako zločinci. Ali Asad je i poslednji koji je u stanju da vojno zaustavi IS, makar u Siriji. Zapad mora odlučiti da li želi pad Asada, što je stalno tražio u prošlosti. U tom slučaju bi se napravio vakum moći oko Damaska, koji bi mogli popuniti ili pripadnici IS ili pripadnici Nusra-fronta, ogranka Al Kaide. Pošto to na zapadu niko ne želi, postoji samo jedna alternativa, a ona glasi - vojno podržati Asada. A to opet znači odustajanje od politike koja se vodila proteklih godina.

Odnosi li se to i na saradnju sa Teheranom?

Tu se daleko odmaklo. De facto, Vašington trpi sve što Teheran preduzima, pre svega obuku šiitske paravojske za borbu protiv IS. U Siriji to malo drugačije izgleda, tamo nema šiitskih jedinica kao u Iraku, tamo se Hizbolah iz Libana brine za borce. Međutim, vodeći iranski oficiri komanduju jedinicama sirijske vojske. U Vašingtonu se o tome zna i ćuti jer je to bolja alternativa, nego da IS zauzme Damask.