Heroj, žrtva, egomanijak – Asanž je još tu

Džulijan Asanž (43) ponovo u vestima – dve godine je bio zaboravljen u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, a sada kaže da će izaći. „Uskoro“, rekao je Asanž bez bližih odrednica. Novinarima je priznao da ima zdravstvenih problema, ali je nejasno da li je to razlog izlaska iz ambasade. Njegova advokatica rekla je da će Asanž izaći tek ako mu bude zagarantovan politički azil, to jest obećano da neće biti izručen Sjedinjenim Državama. Ukoliko takvog dogovora ne bude, Asanž bi odmah po napuštanju ekvadorske ambasade bio uhapšen te izručen Švedskoj, gde je osnivač Vikiliksa optužen za seksualno uznemiravanje. U tom slučaju, verovatno je da bi Stokholm ovog čuvenog Australijanca odmah prebacio Vašingtonu. Tamo ga čeka proces zbog objavljivanja stotina hiljada tajnih depeša i dokumenata koji se tiču američkog rata u Iraku i koji su raskrinkali sporne prakse Pentagona kao i brutalno ubijanje civila. Insajderka koja mu je dostavljala podatke Čelsi Mening (pre promene pola zvao/la se Bredli) već je osuđena na 35 godina zatvora.

„Svojim nastupom Asanž je podsetio da još postoji. Ali i to može da pođe naopako“, komentariše Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri). „U javnom mnjenju slika neuračunljivog egomanijaka odavno je prekrila sliku hrabrog internet aktiviste. Pre svega u Velikoj Britaniji: tamo se više ne diskutuje o mogućnosti da je Asanž nevin, da je učinio nešto dobro za društvo. Tema su tamo sedam miliona funti, koliko je poreske obveznike do sada koštala policijska akcija zbog Asanža.“ Međutim Štat ancajger (Keln) podseća da Asanžu preti izručenje u SAD zbog objavljivanja državnih tajni. „Tajne koje kriju povrede ustava i prava ne zaslužuju tajnost. U vrednosnom sudaru državnog razloga i prigovora savesti, moral uvek ima prvenstvo prolaza. Demokratski običaji, koji su posle 11. septembra u SAD teško narušeni, odvikli su se od bespogovorne poslušnosti državnom autoritetu – iz razumljivih razloga.“

„Džulijan Asanž je za mnoge heroj jer je izneo sumnjive prakse SAD na svetlo dana. Ali on nije svetac“, piše Vestfeliše nahrihten (Minster). „Skoro dve godine je zabarikadiran u ambasadi upitnog Ekvadora kako bi izbegao izručenje. Nekada odvažni desperado deluje zbunjeno, slomljeno – poput starca. (…) Možda mu se dopada novi imidž tragičnog heroja, modernog Don Kihota koji bezizglednu borbu protiv vetrenjača pretvara u mit. Možda je samo hteo da podseti na svoje postojanje nakon što ga je Edvard Snouden istisnuo s naslovnih strana. Činjenica je, međutim, da Asanž konačno mora da bude saslušan povodom navodnog seksualnog delikta u Švedskoj. Na pravosuđu je da razjasni da li su optužbe politički motivisane. Nije neutemeljen Asanžov strah da ga u SAD čeka možda i smrtna kazna. Ali nijedna evropska zemlja ne bi smela da izruči čoveka kojem preti smrtonosni koktel.“

Diferencirano piše Vestdojče cajtung (Diseldorf), čiji komentar počinje citatom nedavno preminulog pisca Karlhajnca Dešnera: Spoznaja je muka, ili u slobodnoj interpretaciji kolumniste: Ko baci svetlo na svet, osvetljava i njegovo đubre. „Dešnerove reči kao da su pisane baš za Asanža, prosvetitelja i rasvetitelja, koji je svojom internet-platformom osvetlio toliko belosvetskog đubreta kao niko pre njega. Bez Asanža vojnikinja Čelsi Mening, koja se do prošle godine zvala Bredli, verovatno ne bi skupila hrabrost da informiše svet o američkim ratnim zločinima u Iraku. Bez primera Asanža gotovo izvesno ne bi bilo ni zviždača Edvarda Snoudena. Ipak, retko postoje heroji – a Asanž je bez sumnje mogao biti heroj – koji sami sebe demontiraju kao ovaj Australijanac. Ne samo zbog bega od švedskih vlasti – koje ga ne bi automatski izručile u SAD kako se Asanž plaši – već pre svega zbog njegovog egocentričnog bića koje odbija skoro sve poznate saborce Vikiliksa i u propast tera ovaj važan i neophodan projekat.“

Slično piše i Algemajne cajtung (Majnc): „Nekoliko zagonetnih rečenica bile su dovoljne da ponovo postane svetska tema, on, Džulijan Asanž, bivši titan Vikiliksa. Protiv Asanža postoji nalog za hapšenje. Ali nije samo zato Asanž više sporan od Snoudena. (…) Za sam Vikiliks – ili za onaj deo koji je još uz Asanža – njegov nebulozni status je od koristi, jer ovaj protivnik tajnosti ostaje verodostojan samo kroz ulogu žrtve. Cinično? Tragično? Ili neizbežno, ako se kačite sa Barakom Obamom? Verovatno pomalo od svega. Asanž ne može da pomogne sebi, to je na njegovoj konferenciji za štampu postalo kristalno jasno. Lopta je u dvorištu švedskog pravosuđa: postoje i druge mogućnosti osim izručenja. Ali dok se nešto ne promeni, u vazduhu će ostati pretnja da bi Asanž odmah mogao da bude izručen Americi, iako ni Vašingtonu ne treba mučenik. Vreme je da se partija okonča. Pravosuđe treba da ispuni dužnost, a Zapad da demonstrira da još uvek poštuje vrednosti koje stalno propoveda širom planete.“