Haški „pobednici“ i „gubitnici“

Srpski premijer Ivica Dačić je tako u pisanoj izjavi pozdravio oslobađajuću presudu, i naveo da je ta presuda „od velikog značaja za Republiku Srbiju. Vlada Srbije se zalagala i zalaže se za fer suđenja pred Haškim tribunalom, jer je to jedini način da se utvrdi istina o zločinima i steknu uslovi za pomirenje i obezbeđivanje trajnog mira i stabilnosti u regionu”, saopštio je Dačić. S druge strane, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je „zapanjena oslobađajućom presudom“, a tom presudom je iznenađena i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. To će po njenim rečima “ići na ruku onima koji su tvrdili da Srbija nije bila u ratu”.

Neprijatno iznenađenje

Oslobađajuće presude za Stanišića i Simatovića su veliko i neprijatno iznenađenje, ocenjuje za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije:

„Radila sam u Helsinškom odboru tolike godine, čitala sam toliko knjiga o tome šta se dešavalo, živim na kraju u Srbiji i znam šta je Jedinica za specijalne operacije (JSO), slušala sam toliko oštećenih koji su bežali iz Bosne na sve strane, i prosto to mi je iznenađenje s tog aspekta. Ali, sa druge strane je u poslednjih godinu dana očito da su politički procesi u regionu i želja zapadne međunarodne zajednice da se pomeri dalje i da stavi tačku na suočavanje sa prošlošću veoma vidljivi, tako da to iz tog ugla i nije toliko iznenađenje“.

Zločini ostaju

Advokat i bivši koministar policije Božo Prelević smatra kako bi za političare u Srbiji bilo najbolje da ne likuju previše zbog ovih presuda, jer one svakako nisu dokaz da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nije bilo zločina, jer je to nesumnjivo dokazano:

„Dakle, da li su oni krivi je jedna stvar, a da li su sud i Tužilaštvo imali dokaze za njihovu krivicu je potpuno druga stvar, i na osnovu toga se donosi odluka“.

Hag više nije antisrpski?

Jelena Milić ističe da, ako bi se tražilo nešto pozitivno u ovim presudama, to bi mogla biti činjenica da se sada izbija argument onima koji su sve vreme tvrdili da je Haški tribunal antisrpski sud:

„Ako uzmemo u obzir jučerašnje i prekjučerašnje presude u Hagu, kao i ove Stanišiću i Simatoviću, onda se zaista ti argumenti da je Hag antisrpski sud sada gube. To bi onda moglo dati jednu zdraviju atmosferu u trenutku kada Haški tribunal izrekne presude Mladiću i Karadžiću. Mislim da u Srbiji više nema legitimiteta za takve tvrdnje, i neka to bude neka da tako kažem korist od ove iznenađujuće oslobađajuće presude“.

Bez pogoršanja odnosa

S obzirom da su Stanišić i Simatović bili optuženi za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, logično je da se u Srbiji prate i tamošnje reakcije na oslobađajuće presude. Aleksandra Bulatović, iz Centra za bezbednosne studije, za DW kaže kako ipak misli da to neće ugroziti odnose i već uspostavljenu komunikaciju između Srbije i BiH i Hrvatske:

„Ali, sigurno će biti onih koji će komentarisati presudu u kontekstu pobednika i gubitnika, kao i sve presude do sada. I znači voditi neku vrstu statistike koliko naših, koliko njihovih, šta sad to znači, šta bi trebalo da znači, i šta bi moglo da znači. Ali zaista ne očekujem pogoršanje odnosa niti neko stopiranje najavljenog povlačenja tužbi između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde“.

Tajne službe i dalje misterija

Jelena Milić kaže kako je teško da se na osnovu jedne ovakve presude amnestiraju srpske tajne službe za svoju ulogu u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Bezbednosne službe su svakako imale ogromnu ulogu u podsticanju sukoba i sejanju straha tokom tih sukoba, ističe Milićeva. Božo Prelević smatra da ćemo morati puno da čekamo, i da je pitanje da li ćemo ikada saznati tačnu istinu šta su radile vojne i civilne službe bezbednosti tokom tih sukoba.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković