Gvardiolin žrtveni jarac

To je samo jedan lekar, zar ne? Ne. To bi bilo previše jednostavno objašnjenje za odlazak Hans-Vilhelma Miler-Volfarta iz Bajerna. Jer taj čovek je institucija. Za rekordnog nemačkog prvaka radio je punih 38 godina, sa jednim kraćim prekidom 2008. kada se nije razumeo sa tadašnjim trenerom Jirgenom Klinsmanom. Bajernovi igrači Miler-Volfarta jednostavno zovu doca. Od 1996. ovaj dugokosi čovek brine i o fudbalerima nemačke reprezentacije. U njegovu ordinaciju stižu vrhunski sportisti iz celog sveta, recimo sprinterska superzvezda Jusein Bolt koji kaže da je Miler-Volfart „najbolji lekar sveta“. Doca je neodvojivi deo Bajernove istorije uspeha.

Kada neko takav iznenada podvije rep i ode, onda nam to može štošta reći o atmosferi u klubu. Na Alijanc areni ta atmosfera nije baš porodična. Trener Pep Gvardiola je perfekcionista koji želi da ima sve pod kontrolom i više od toga – da svime upravlja. Kada je 2013. došao u Bajern, poveo je svoje španske asistente, a ubrzo su u Minhen stizali sunarodnici Tijago Alkantara, Huan Bernat i Ćavi Alonso. Sa druge strane, Gvardiola izgleda nije previše verovao nemačkoj lekarskoj legendi Miler-Volfartu. Kada je miljenik trenera Alkantara teško povredio ligamente, Gvardiola ga je više puta slao na tretmane u Barselonu gde je lečen na sporan način, zbog čega su, kako tvrde neki nemački mediji, stizale nove povrede. To je bio šamar za Miler-Volfarta.

Ovaj 72-godišnjak se, kako je rekao, osećao kao žrtveni jarac „iz neobjašnjivih razloga“. Sve je kulminiralo nakon poraza od Porta u prvoj utakmici četvrtfinala Lige šampiona, utakmici u kojoj Gvardiola zbog povreda nije mogao da računa na šest standardnih prvotimaca. Ali od kada su lekari odgovorni što se igrači povređuju? I što su Bajernovi profesionalci na stadionu Dragao činili greške kave sebi ne dozvoljavaju ni rekreativci? Ako je neko, osim igrača, za to odgovoran, onda je to svakako trener. Porto je nemilosrdno pokazao ono što su u Bundesligi pobedama protiv Bajerna već nagovestili Borusija Menhengladbah i Volfsburg – minhenski velikan je veoma udaljem od perfekcije o kojoj Gvardiola sanja. Ako se tako nastavi, umesto željene triple krune, na kraju bi u Minhenu mogli da dobiju „samo“ šampionsku titulu. Premalo za njih.

Moguće je da su u sukobu trenera i lekara ulogu odigrale i lične sujete. No postavljaju se najmanje dva pitanja: Ima li u Bajernovom rukovodstvu nekog da podseti Gvardiolu gde su mu granice? I šta će se desiti kada Katalonac jednog dana – iz ma kog razloga – napusti Bajern sa čitavom svojom španskom svitom? Najkasnije tada će bolno nedostajati ljudi poput Hans-Vilhelm Miler-Volfarta.