Bezglavo na rusku kartu

Novi grčki premijer već nameće rekordni tempo. Samo nekoliko sati posle preuzimanja dužnosti, izazvao je svađu sa ostatkom Evropske unije. Nije želio da potpiše izjavu šefova država i vlada EU o zaoštravanju privremenih sankcija prema Rusiji. Da li se radi o početničkom previdu ili je reč o strategiji radikalnog levičara? I jedno i drugo bi bilo krajnje upitno.

Nije nemoguće da nova grčka vlada zaista nije dobro poznavala proceduru donošenja brzih odluka 28 zemalja-članica. Ili je pismo iz Brisela, sa molbom da se potpiše pretnja novim sankcijama, naprosto negde zagubljeno u primopredaji ministarstava? Ko se u određenom roku ne izjasni protiv, automatski je dao svoj pristanak. To je normalna procedura. Nju bi trebalo da nova levičarsko-desničarska koalicija brzo nauči.

Pošto je Aleksis Cipras lično telefonom pozvao šeficu diplomatije Evropske unije Frederiku Mogerini, kako bi se požalio na nepoštovanje Grčke, mora se, nažalost, pretpostaviti da se radi o političkoj računici. Cipras dovodi u pitanje dosadašnji konsenzus u spoljnoj politici, da bi izvršio pritisak u drugim oblastima. Ako mu Evropska unija ne izađe u susret kada traži bolje uslove za milijarde pomoći, nova Grčka neće podržati druge političke odluke Brisela. Jednoglasno se ne donose samo odluke o sankcijama, već u oblastima trgovine ili zajedničkog budžeta. Dakle, postoji izvesni ucenjivački potencijal.

Odlučivši da konflikt obelodani, Cipras je ostale šefove država i vlada Evropske unije izložio pritisku. Pametnije bi bilo, međutim, da je pokušao da reši spor iza zatvorenih vrata. Sada je upućen vidljiv signal Rusiji, da je lako uneti seme razdora u Evropsku uniju. Cipras se još u predizbornoj kampanji izjasnio protiv zaoštravanja sankcija Rusiji. Za delove njegovih radikalnih, levičarskih grupa, u Sirizi kažu da su izuzetno bliske sa Moskvom. Jedan od malobrojnih aduta Evropske unije u sukobu oko istočne Ukrajine i Krima bio je – jedinstveno odbijanje ruske agresije. Nova grčka vlada ne učestvuje više u tom konsenzusu, što bi Evropskoj uniji moglo doneti duboku političku krizu.

U Evropskoj uniji je oduvek bilo političkih ucena pri nametanju sopstvenih, privrednih interesa. Brojne su vlade koje su to činile iza zatvorenih vrata. Ipak, sadašnja situacija se razlikuje po tome što Aleksis Cipras deluje u ekonomski krajnje lošem okviru i to bez saveznika u Evropskoj uniji. A deluje nevešto i neprofesionalno. Grčkoj je Evropska unija potrebna, stoga bilo bolje uložiti trud u uspostavljanje konsenzusa i harmonije. Najkasnije na sledećem samitu na vrhu, za dve nedelje, ostali šefovi država i vlada moraju grčkom buntovniku pokazati ko je ko. Prvi telefonski razgovor Angele Merkel sa Ciprasom takođe ne bi škodio.