Greške koje su dovele do bojkota izbora

Andreas Ernst, švajcarski autor i dopisnik lista „Noje cirher cajtung“ iz Beograda u intervjuu za Dojče vele govori o ulozi međunarodne zajednice na Kosovu, posledicama bojkota izbora na severu po evrontegracije Srbije i Kosova i predlaže diskusiju o „alternativama koje se dopadaju lokalnom stanovništvu, na primer, o razmeni teritorija između severa Kosova i Preševske doline“.

Dojče vele: Izlaznost Srba na severu Kosova bila je veoma niska, iako ih je Beograd pozivao na glasanje. Šta je sprečilo ljude srpske nacionalnosti da odu na birališta? Da li je važniji bio strah od odmazde ili njihovo neslaganje?

Andreas Ernst: „Beograd je 14 godina ohrabrivao Srbe na severu da se odupiru institucijama u Prištini, kao i da se i dalje smatraju građanima Srbije i pružao im podršku. Nakon toga, pola godine nije bilo dovoljno da ih ubede u suprotno. Bila je velika greška što Srbi sa Kosova nisu imali svoje mesto za pregovaračkim stolom u Briselu. Politička kultura Beograda i Prištine u ovom slučaju nalikuje onoj u Briselu: izgradnja države se sprovodi isključivo sa vrha. Na zapadnom Balkanu ima dobrih primera koji pokazuju da to nije delotvorno. U demokratskom uređenju, državni legitimitet dolazi od građana – dakle, odozdo.“

U drugim srpskim opštinama na Kosovu, gde živi puno Srba, izlaznost je bila visoka. Da li je sever „izgubljen“? Da li to znači da građani srpske nacionalnosti tamo nikada neće prihvatiti autoritet Prištine?

„Srbi u centralnom i južnom Kosovu napravili su dogovor sa kosovskim sistemom i ovo nije prvi put da izlaze na izbore koji se održavaju u skladu sa zakonima Kosova. To je naravno povezano sa geografskim položajem. Ne postoji druga mogućnost. Da li je Kosovo izgubilo svoj sever? U svakom slučaju, on je i dalje daleko da bude sastavni deo kosovske države. Metodi kojima pokušavaju da ga integrišu, takođe ne obećavaju puno. Zapravo, trebalo bi još jednom diskutovati o alternativama koje se dopadaju lokalnom stanovništvu. Na primer, o razmeni teritorija između severa Kosova i Preševske doline. Isto kao što Srbi na severu žele da budu deo Srbije, Albanci u Preševskoj dolini žele da pripadaju Kosovu. Mirna razmena tih oblasti, uz demokratski legitimitet, bila bi prava alternativa za trenutni 'politički inženjering'. I Kosovo, kao država, bi tada verovatno bolje funkcionisalo.“

Da li vi smatrate da međunarodna zajednica (ne uključujući Kosovo i Srbiju) nije dovoljno učinila da dovedu Srbe na birališta?

„Mislim da nije zadatak međunarodne zajednice da motivišu Srbe na severu da se integrišu u kosovski sistem. Oni nemaju ni mogućnosti za to. Priština i Beograd moraju da objasne ovaj sporazum svojim građanima i da ih ubede u njegove dobre strane.“

Koje bi posledice mogli da imaju ovi izbori za dalji proces evrointegracija Kosova, ali i Srbije? Srbiju čeka početak pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom u januaru 2014...

„To je nesumnjivo udarac za sve zainteresovane strane, između ostalog i za Ledi Ešton – aprilski (briselski) dogovor je za nju predstavljao važan uspeh. Ipak, ne verujem da će proces pridruživanja Kosova i Srbije Evropskoj uniji biti usporen, pogotovo što je on još uvek u veoma ranoj fazi.“

Autori: Angelina Verbica / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković