Gradić koji hoće što više izbeglica

Andor Karapetjan poznaje ovaj hotel kao svoj džep. Ovaj Jermenin u hotelu Harclodž koji se nalazi nešto izvan gradića Goslara u Donjoj Saksoniji, već godinama radi kao domar, njegova supruga kao sobarica. Andoru su ova zgrada i njena okolina međutim dobro poznati i zato što je ovde dugo živeo kao izbeglica. U ono vreme su do prve prodavnice još morali da dugo pešače a integrisan u nemačko društvo nije se osećao ni on a ni drugi koji su ovde boravili. „Put do grada je bio dalek. Nismo smeli da radimo a i nije ni bilo posla za nas. Grad je u ovo vreme ove kućice koristio za dom za azilante, no pre šest godina je on zatvoren a dom pretvoren u hotel“, kaže Andor.

Potencijal za grad

Danas potražioci azila i izbeglice u Goslaru žive u sopstvenim stanovima. To, prema rečima Ute Libau nije nikakav problem budući da ovde ionako ima mnogo praznih stanova. A predlog gradonačelnika da nove izbeglice iz okolnih gradova dođu u Goslar, odmah ju je oduševio. „Konačno da jedan političar kaže šta mi ovde osećamo i šta nam je potrebno. Njegov predlog je vrlo razuman. Naime, zašto da gradovi kao Getingen ili Braunšvajg grade nova kontejnerska naselja za izbeglice dok mi za to vreme rušimo već izgrađene zgrade i kuće“, kaže ona. Goslaru su potrebni novi ljudi. Uskoro više neće biti nikog ko bi ovde mogao da obavlja potrebne poslove. Svake godine iz Goslara ode između 1.500 i 2.000 stanovnika. Danas ovde živi još samo 42.000 ljudi, pre 25 godina ovde je živelo oko 60.000 osoba.

Uta Libau se već više od dve decenije brine za izbeglice. Ova 60-godišnjakinja to čini neprofitno, radeći za udruženje Život u tuđini. Oni izbeglice opskrbljuju najpotrebnijim stvarima, prate ih prilikom odlaska u razne javne ustanove, pomažu roditeljima da pronađu školu i mesto u vrtiću za svoju decu. Ponekad čak ako potraga za nekim smeštajem traje predugo, Ute Libau ljude prima u svoj dom. Da ideja gradonačelnika nije sasvim dorađena do kraja, ne smeta joj ni najmanje. „Najvažniji je signal koji šaljemo. Ti koji bi mogli doći su mladi ljudi s potencijalima“, zaključuje ona.

Istog je mišljenja i gradonačelnik Oliver Junk. Iza njega su burni dani, kaže on mirnim glasom i dodaje da su reakcije na njegov predlog bile vrlo različite. „Neki su mi pisali duga pisma s raznim predlozima a neki pak slali poruke sa sadržajem: Vi niste više naš gradonačelnik! Gonite se! Ipak prevladavaju pozitivne reakcije i konstruktivni predlozi“, kaže 38-godišnji demohrišćanin Junk koji za sada još uvek nema konkretni plan ili koncept za sprovođenje svoje ideje u delo.

Samo četiri odsto ostaje

I Suzane Oze je angažovana u udruženju Život u tuđini. I ona se pita kako Junk zamišlja mogućnost smeštaja izbeglica. „Osim da je tema raspodele ljudi u nadležnosti pokrajina, pitam se ko bi se brinuo oko njih. Volonteri u Goslaru su ionako već preopterećeni, više od ovog zaista ne ide. Ako dođe još više izbeglica, potrebna nam je profesionalna pomoć, socijalni radnici, nove strukture. Svega toga do sada nema. Poneki pansioni i hoteli su ovde prazni, ali i oni se nalaze više u okolini Goslara. Ako bismo ljude tamo smestili, oni bi bili izolovani od drugih“, kaže Oze. Drugim rečima, Goslar za sada ne raspolaže infrastrukturom potrebnom za smeštaj većeg broja izbeglica.

I u nadležnom pokrajinskom uredu su bili jako iznenađeni Junkovim predlogom. Dirk Linkamp, portparol grada, navodi da se izbeglice ne mogu primati bez postojanja dugoročnog integracionog koncepta. Prema njegovim rečima, do sad je u Goslaru dugoročno ostalo da živi tek četiri odsto izbeglica. „To znači da se na ovaj način ne može rešiti demografski problem. Mi imamo ovde prostora za smeštaj ali to nije dovoljno. Potrebni su kursevi nemačkog, škole, vrtići, to sve košta. Nalazimo se dakle tek na početku procesa kako bi ljudi ovde mogli i ostati“, kaže on.

Goslar kao modele

No, Oliver Junk ne prihvaća protivargumente. „Mi smo poslednjih meseci primili oko 300 izbeglica. Tu mi niko ne može reći da nas je to preopteretilo“, kaže on. Već sledeće godine bi se broj izbeglica u Nemačkoj mogao udvostručiti a prema mišljenju gradonačelnika Goslara, ovaj grad bi mogao takođe da primi više ljudi. Naravno, i njemu je jasno da samo krov nad glavom nije dovoljan, ali navodi da komune imaju dovoljno novca. „A kada bismo mi preuzeli izbeglice koje bi trebalo da dođu u Braunšvajg, taj grad bi trebalo finansijski da nam pomogne. Možda u Goslaru razvijemo model koje bi mogle preuzeti druge opštine“, kaže Junk.

On u svakom slučaju želi da se bori i dalje za svoju ideju i diskutuje. „Goslar treba još mladih ljudi, mnogi su već otišli. Svi kažu, ovde nema nikakvog posla, ali to nije istina. Ovde ima itekako mnogo posla“, kaže Jermenin Andor Karapejter. I ima pravo.