Grčki terorizam 2.0

Policija je osumnjičenog dugo imala u viziru da bi ga konačno uhapsila početkom oktobra u Atini. Prebacuje mu se članstvo u terorističkoj organizaciji i niz drugih krivičnih dela. Prema informacijama lista Katimerini, uhapšeni je od 2009. član ekstremne levičarske grupe Revolucionarna borba i osoba od poverenja navodnog lidera grupe Nikosa Maziotisa. Maziotis se od 2012. skrivao od policije i uhapšen je tek ovog jula, posle pucnjave na atinskim ulicama. Revolucionarna borba i njene ćelije stoje iza niza napada na ministarstva, policijske stanice i banke. Najpoznatiji je napad na nemačku ambasadu iz prošle godine, kao i neuspeli napad na podzemnu železnicu pre dve godine.

Heterogena scena

Terorizam u Grčkoj poprima nove dimenzije, kaže Mari Bosi koja na Univerzitetu u Pireju predaje međunarodnu bezbednost. „Ranije su napadi izvođeni samo na administrativne zgrade, ambasade i sedišta industrije. U međuvremenu su poprišta i prostori u kojima borave nedužni građani“, kaže ona. Obično onda uslede pisma javnosti u kojima neka organizacija preuzima odgovornost za napad, te obrazlaže svoje postupke na najrazličitije načine. „Ponekad se u tim pismima poručuje da ni obični građani nisu nedužni – krivi su jer nisu ustali protiv etabliranog poretka“, dodaje Bosi.

Naša sagovornica je napisala više knjiga o grčkom i međunarodnom terorizmu i važi za dobru poznavateljku oblasti. Novinari je, kaže, često pitaju šta je u glavama terorista, šta su njihovi motivi. „Ali odgovor na to pitanje ne postoji, jer ekstremistička scena nije homogena te stoga nema ni jedinstvenog profila počinioca“, kaže Bosi. Ipak, postoje neke zajedničke tačke. Recimo, gotovo isključivo se radi o mladim ljudima koji se ne zanose ideologijom prošlosti. Njihovi zločini nisu inspirisani doktrinom marksizma i lenjinizma. „Svoje ideološko uporište oni traže u modernom anarhizmu“, kaže profesorka.

Marksizmu je bila verna do sada najopasnija teroristička grupa 17. novembar, nazvana po datumu studentske pobune protiv vojne hunte 1973. godine. Ta teroristička grupa je usmrtila jednog industrijskog magnata, jednog izdavača novina, kao i diplomate iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Na njihov konto ide i napad tromblonskom minom na rezidenciju nemačkog ambasadora 1999. godine. Grupa je identifikovana tek 2002, ali i dalje dospeva na naslovne strane. Recimo početkom godine, kada je osuđeni pripadnik 17. novembra Hristodopulos Ksiros dobio odsustvo iz zatvora i tada – pobegao. Do danas nije pronađen.

Omladina bez perspektive

U čaršiji se priča da 56-godišnji diverzant Ksiros negde prenosi svoja iskustva mlađim generacijama terorista i priprema nove napade. „Prvi ciklus terorizma u Grčkoj okončan je razbijanjem 17. novembra. Ipak, time posao nije završen“, kaže Tanos Dokos, direktor atinskog trusta mozgova ELIAMEP. Da li su razlozi nesposobnost i lažno samopouzdanje nadležnih službi ili teška ekonomska i socijalna situacija, tek terorizam je i dalje grčka svakodnevica. Dokos za DW navodi da je siromaštvo ojačalo ekstremnu levicu i desnicu, ali da ova dva pola ipak nisu jednaka: „Desni terorizam predstavlja pravu pretnju za demokratiju u Grčkoj jer su na njegovom nišanu čitave društvene grupe, pre svih doseljenici. Sa druge strane, upravo zbog toga je lakše identifikovati počinioce iz ovog miljea.“

Grčka policija je godinama potcenjivala batinaške odrede desnoekstremne partije Zlatna zora. Ekonomski sunovrat je širom otvorio vrata za desnicu – nakon izbora 2012. ova stranka ima 18 poslanika u skupštini. Državno tužilaštvo ozbiljnije se pokrenulo tek nakon ubistva grčkog muzičara i levičarskog aktiviste za koje su osumnjičeni članovi Zlatne zore. Do danas su 32 člana paritije optužena da je njihovo grupisanje preraslo u kriminalno udruživanje. Šef stranke Nikos Mihaloliakos i njegovi najbliži saradnici sede u istražnom zatvoru, suđenje bi trebalo da počne u novembru.

Odsustvo perspektive i razočaranje starim političkim snagama stvorile su eksplozivni koktel među grčkom omladinom, analizira Tanos Dokos. Profesorka Mari Bosi kaže da političke partije treba da se uzmu u pamet: „Mladi ljudi imaju vizije, unutrašnje dileme i želju za debatom. Za te njihove potrebe etablirane partije nemaju nikakvu ponudu.“ Stoga omladina stvara paralelne svetove, čija pravila i teme nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa političkim frontovima u zemlji. A deo mladih jedini rasplet vidi u terorizmu.

Vaš komentar?