Godišnjica Revolucije dostojanstva u Ukrajini

Godina 1989. bila je prekretnica za Evropu. U Nemačkoj je pao Berlinski zid, a hrabri građani od Talina, preko Varšave i Bukurešta do Sofije oslobodili su se sovjetske dominacije. Skoro 25 godina kasnije, ljudi u Evropi se ponovo bore za slobodu i demokratiju. Na Evromajdanu u Ukrajini ljudi su se pre tačno godinu dana uzdigli protiv autoritarnnih i korumpiranih vlasti. Njihov cilj je bio jedna nova Ukrajina koja će biti demokratska i pravna država. Zemlje Evropske unije su mnogim demonstrantima bile uzor.

Stotine hiljada građana mesecima su protestovali na Trgu nezavisnosti u Kijevu i u drugim gradovima Ukrajine. Prkosili su zimi, ali i sve brutalnijem državnom nasilju. Na kraju je ipak došlo do smene na vrhu. Vlastodršci su kapitulirali i pobegli u Rusiju koja je podržavala režim i koja proteste i danas osuđuje kao puč. Kremlj vidi da se njegov uticaj u Ukrajini smanjuje i na razvoj situacije gleda kao na pretnju sopstvenoj moći. Ljudi u Ukrajini pak sve to nazivaju "Dostojanstvenom revolucijom" jer više nisu hteli da dopuste ponižavanje i lopovluk autokratskog sistema.

Masovni pokret protiv nasilnog režima

Proteste je izazvao tadašnji predsednik Viktor Janukovič. Na pritisak Rusije, on je 21. novembra 2013. iznenada obustavio planirani sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji. Prtiom je upravo njegova vlada vodila dugogodišnje pregovore sa EU. "Mi idemo na Majadan, ko ide s nama?" - širili su poziv na društvenim mrežama na internetu razočarani građani.

Od toga se brzo razvio masovan pokret, i to svih grupa u društvu, pokret koji je jačao - kao odgovor na sve represivniji nastup režima. Protestima su se priključile i nacionalističke i ekstremističke grupe. Ali na predsedničkim i parlamentarnim izborima koji su usledili, velikom većinom pobeđuju demokratske i reformske snage. Ukrajinci su tako odbacili radikalizam, pa i onaj antiruski - i to usred rata na koji ih je u međuvremenu naterala Rusija, koji se vodi oružjem i propagandom.

Oligarsi i dalje vuku konce

Ukrajinci na impresivan način koriste svoje pravo na samoopredeljenje. Ali, "Dostojanstvena revolucija" se još nije završila. Izbori su dali demokratski legitimitet promeni vlasti, ali zahtevi većine još nisu ispunjeni. Jer, u Ukrajini su i dalje najmoćniji oligarsi, milijarderi i milioneri. Ima ih i u novom sazivu parlamenta. Ponovo su aktivni čak i sporni političari iz Janukovičevog vremena, mada su pre samo nekoliko meseci drakonskim zakonima hteli da uguše demokratski pokret.

Uprkos tome, postoji nada. Ona se polaže uglavnom na one iz redova Evromajdana. Mnogi do njih su uspeli da uđu u parlament, i mogli bi da unesu svežinu na političku scenu, a zajedno sa starim političkim snagama moraju se pobrinuti da se sprovedu očekivane reforme.

Borba još traje

Tu je prvenstveno reč o nezavisnosti sudstva, demokratskoj kontroli do sada svemoćne policije i okončanje korupcije. Takođe se mora sprečiti da se političke elite ponovo besramno bogate. Tek tada će biti ispunjeni glavni zahtevi upućeni s Majdana. I tek tada će ljudi u Ukrajini zaista moći da žive dostojanstveno i da slave uspeh svoje "Dostojanstvene revolucije".

Međutim, danas najveća opasnost Ukrajini preti iz Rusije. Kremlj pokušava svim snagama da spreči nastanak slobodne Ukrajine. Aneksija Krima i rat u Donbasu destabilizuju zemlju politički, ekonomski i vojno. Ukrajinci s pravom smatraju da je način na koji se Rusija ophodi prema njihovoj zemlji - agresija.

25 godina od kraja Sovjetskog saveza koji je tlačio istočnu Evropu, ponovo se jedan narod u Evropi bori za svoje pravo na samoopredeljenje. Tu se ne radi samo o zonama uticaja već i o ljudskom dostojanstvu.

Vaše mišljenje?