Godina u znaku nezapamćenog špijuniranja

Kada Bundestag u novoj godini počne sa radom, sasvim je izvesno da će poslanici morati da se pozabave jednom temom: Istražni odbor Bundestaga bi trebalo da rasvetli detalje u vezi afere sa špijuniranjem američke nacionalne agencije za bezbednost (NSA). Na tome insistira mala opozicija, koju čine Levica i Zeleni. Oni traže da u istragu bude uključen i svedok Edvard Snouden.

Prizma i Termpora

Snouden, bivši saradnik američke tajne službe NSA, u maju 2013. godine prebegao je u Hongkong. Sa sobom je poneo materijal - koji se sastoji od 30.000 dokumenata - i predao ga novinarima Glenu Grinvaldu i Juanu Makaskilu, kao i američkoj rediteljki dokumentarnih filmova Lauri Poitras. Britanski “Gardijan” i “Vašington post” u junu su počeli da objavljuju tajne dokumente koje su od Snoudena dobili. Time su u javnost procurele informacije o akciji NSA i britanske tajne službe GHCQ, koje su prisluškivale telefonske razgovore milijarde građana u Americi i u inostranstvu. Uskoro je postalo poznato da na udaru nisu bili samo meta-podaci, već i sadržaji razgovora, imjelova, kao i adresari i aktivnosti internet korisnika. Te podatke Amerikanci i Britanci sakupljali su putem internet čvorova i optičkog kabla, preko kojih se podaci prenose. Program “Prizma” koji NSA koristi od 2007. godine omogućuje i priključivanje na servere Fejsbuka, Gugla, Majkrosofta i Epla. Programom XPS omogućen je pristup meta-podacima i elektronskoj pošti. Britanska tajna služba je od 2010. godine za potrebe špijuniranja počela da koristi program “Tempora”.

Obama u Berlinu

Po otkrivanju afere, Berlin je najpre reagovao uzdržano. Savezna vlada je isticala da Nemačka u borbi protiv terorizma od NSA dobija informacije, pomoću kojih sprečava terorističke napade u Nemačkoj.

Kada je 19. juna američki predsednik Barak Obama posetio Berlin, teme NSA i špijuniranje, zbog velikog pritiska javnosti, bile su veoma važne. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, kancelarka Merkel je objasnila da je sa svojim gostom razgovarala o „mogućnostima i opasnostima“, kao i da je zahtevala da prilikom prisluškivanja mora da se poštuje princip proporcionalnosti. Pomirljivo je i dodala: „Internet je za sve nas neistražen teren, on našim neprijateljima omogućava i da naš način života dovedu u opasnost.“ Obama je kancelarki dao garancije, da bez sudskog odobrenja telefonski razgovori neće biti prisluškivani, kao i da elektronska prepiska neće biti čitana.

Ministar unutrašnjih poslova i osnovno pravo

Nemački minister unutrašnjih polsova Hans Peter Fridrih, zadužen za zaštitu podataka u julu je posetio Vašington kako bi sa američkim kolegama razgovarao novonastalom problemu. Po povratku je potvrdio da su sa programom Prizma “proveravani” sadržaji telefonskih razgovora i telefonske prepiske. Pritom se navodno ciljano tragalo za sadržajima koji se tiču terorista. “Plemenit cilj spasavanja ljudskog života u Nemačkoj” opravdava zajednički rad nemačkih i američkih tajnih službi, kako bi napadi bili sprečeni.

Posle jednog zasedanja parlamentarnog kontrolnog odbora u Berlinu, Fridrih je govorio o osnovnoj pravnoj bezbednosti, što je izazvalo oštre i besne reakcije kod opozicije i javnosti. Stručnjak za unutrašnja pitanja stranke SPD, Tomas Operman, koji je istovremeno bio i šef Parlamentarnog kontrolnog odbora, predbacio je Fridrihu da se iz SAD vratio praznih ruku, a kritike na račun ministra imali su i tadšnji koalicioni partneri – liberali iz stranke FDP.

Međutim, Fridrih nije odstupao od svoje linije. Na vanrednoj sednici novoizabranog Bundestaga u novembru govorio je o “navodnoj akciji sa špijuniranjem” i o “navodnim dokumentima” Snoudena, pritom naglašavajući važnost uske saradnje Nemačke i SAD.

Kancelarkin mobilni

Skandal je u međuvremenu zadobio nove dimanzije. Krajem oktobra saznalo se da je na listi za prisluškivanje NSA bio i mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel. Prema pisanju magazina „Špigel“ njen mobilni je prisluškivan od 2002. godine i to najverovatnije direktno iz američke ambasade u Berlinu. Na krovu ambasade, smeštene u srcu glavnog grada Nemačke, bili su postavljeni uređaji, pomoću kojih je prisluškivan kancelarkin telefon, ali i telefoni drugih nemačkih političara, novinara i privrednih predstavnika. Merkelova je reagovala ljutito. „Prisluškivanje prijatelja, to je nedopustivo“, kazala je i pozvala Obamu tražeći objašnjenje. On joj je zagarantovao da o svemu tome ništa nije znao, jer bi inače momentalno zaustavio čitavu akciju. Takođe je obećao da kancelarka „sada i ubuduće“ više neće biti prisluškivana.

Vest o prisluiškivanju kancelarkinog mobilnog telefona ponovo je temu NSA izdigla u prvi plan, a samim tim se u centru pažnje ponovo našao i Edvard Snouden. Nakon četvoronedeljnog boravka u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma, u Rusiji je dobio jednogodišnji azil. Time su i on i NSA afera ponovo nestali sa scene. Krajem oktobra iz zaborava ga je izvukao poslanik Zelenih, Hans-Kristijan Štrebele.

Štrebeleov put u Moskvu

Poslanik Zelenih u Moskvu je otputovao 31. oktobra u pratnji dvojice novinara, kako bi se sastao sa Snoudenom. On je bio prvi političar koji je bio spreman da se nađe sa tim mladim čovekom, kojeg građani uglavnom cene, dok je od strane vlade bio potpuno izopšten. Sreli su se na tajnom mestu, a Štrobelea je zanimalo kakvi su njegovi dani u ruskom egzilu, te kakvi su mu planovi za budućnost. Pitao ga je i da li bi bio spreman da se pojavi kao svedok u Berlinu pred parlamentarnim odborom za istragu afere NSA. Snouden je kazao da je u principu spreman, ali i ukazao na komplikovanu pravnu situaciju u kojoj se nalazi, pritom jasno naglasivši da je zainteresovan za dobijanje azila ili dozvole boravka u Nemačkoj.

CDU i SPD koji su u to vreme vodili pregovore o formiranju velike koalicije, odbacili su Štebeleov predlog, objasnivši da Nemačka ne može da primi Snoudena, jer su SAD podnele zahtev za njegovim izručenjem.

Istražni odbor u Bundestagu

Ni želja opozicije za formiranjem jednog parlamentarnog odbora za istragu afere nije naišla na oduševljenje novih koalicionih partnera. Jer potpuno je beznadežno očekivati da se svedoci iz SAD, Velike Britanije ili predstavnici ambasada iz kojih se u Nemačkoj vršilo špijuniranje – pojave pred odborom. Međutim, poslanici bi mogli da istraže, šta je o svemu tome znala savezna vlada i nemačka tajna služba. Ali za uniju CDU/CSU i SPD to je delikatna tema. Parlamentarni istražni odbor će ipak biti formiran, jer vlada ne želi da bude optuživana da zbog svoje nadmoći opoziciji uskraćuje njena parlamentarna prava.

Autor: Betina Marks / Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon