Godina naivnog vladanja i referendumskog rata

Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju

Nakon decenija pregovora, Hrvatska je ipak ušla u Evropsku uniju. Slavilo se u senci teške ekonomske krize, taman toliko da se u "veliku evropsku porodicu" ne uđe tiho i neprimećeno. Premijer Milanović je poručio da Zagreb neće zaboraviti susedne zemlje, posebno Srbiju, kojima će pružiti pomoć u predstojećim evrointergracijama. Idućih šest meseci i ono malo građanskog evrooptimizma istopilo se u ekonomskom blatu, a postalo je i jasno da zemlja nema kapaciteta da privuče novac iz evropskih fondova. Upravo su oni, prema tvrdnjama vladajućih, trebalo da postanu pokretač hrvatske ekonomije. Umesto toga, Hrvatska je ušla u postupak prekomernog deficita. Podsetimo, Hrvatska je 2012. godine na referendumu pitala građane žele li da uđu u EU, a kako bi referendum bio važeći, ukinula je odredbu da na referendum obavezno mora da izađe više od polovine birača. Upravo to će se pokazati kao izvor mnogih problema s kojima se vlada suočila u 2013. godini, a koje nije na vreme predvidela.

Ustavni sud privremeno suspendovao zdravstveno obrazovanje

Uvođenje seksualnog obrazovanja kao sastavnog dela zdravstvenog obrazovanja u hrvatske škole stvorilo je do tada neviđen ideološki front među hrvatskim građanima. Konzervativna građanska udruženja, potpomognuta Katoličkom crkvom, pokušala su da sruše kurikulum novouvedenog predmeta koji je od samog početka i među nastavnicima doživljavan kao "neželjeno dete". Naime, dok su se nastavnici osetili preopterećenim i nekompetetntnim za predavanje materije, spomenuta udruženja su želela da sama u školama sprovode konzervativno zdravstveno obrazovanje i za to, svakako, da budu plaćene. Na kraju je Ustavni sud privremeno suspendovao zdravstveno obrazovanje i to zbog proceduralnih grešaka koje su postale način rada aktuelne levo-liberalne vlade.

Brak je odbranjen, ne zna se od čega

Podele oko zdravstvenog obrazovanja produbljene su do neslućenih razmera kroz zabranu braka homoseksualcima ustavnom definicijom braka kao heteroseksualne zajednice. Ova je tema, uprkos činjenici da je na berzi nezaposlenih 362 hiljade ljudi i da ispod granice siromaštva živi gotovo milion Hrvata, postala toliko važna za hrvatske građane da su isti ti građani po prvi put od osamostaljenja države sazvali referendum i na njemu potrošili više od 40 miliona kuna. Pobedu su odneli protivnici zdravstvenog obrazovanja, okupljeni pod novom etiketom "U ime porodice". Ni ova priča nije prošla bez Ustavnog suda, koji je dopustio referendumsko pitanje "Jeste li za to da se u Ustav RH unese odredba po kojoj je brak životna zajednica žene i muškarca?" Pri tome je, ipak, zabranio da se ista odredba koristi za zaustavljanje razvoja ljudskih prava pa je vlada Zorana Milanovića u proceduru uputila novi Zakon o životnom partnerstvu, koji će homoseksualnim parovima omogućiti sva bračna prava osim usvajanja dece i veštačke oplodnje. I naravno, da svoju zajednicu, obzirom na referendum, nazivaju brakom. Da se referendumska pravila nisu menjala za potrebe ulaska u EU, referendum o braku ne bi važio. Naime, na birališta je izašlo tek 37,9 odsto birača, od čega je 65,87 odsto bilo za referendumsko pitanje.

Rat u Vukovaru još uvek traje

Iako je rat završen, hrvatski grad heroj i simbol ratnog razaranja – Vukovar i dalje ima svoj Stožer (štab) za odbranu koji ga je u godini na izmaku branio od jednog pisma – ćirilice. Naime, ustavnim je zakonom propisano da se ove godine u Vukovar uvede dvojezičnost pa su na vladine zgrade postavljene ploče na hrvatskom i srpskom jeziku. Demonstranti vođeni Štabom i vlada "igrali su na iscrpljivanje"; ploče su razbijane i postavljane natrag. Ćirilica je, tvrde protivnici, simbol neprijateljskih srpskih snaga koje su razorile grad. Pre toga, dodaju, treba procesuirati deo vukovarskih Srba koji su navodno učestvovali u ratnom zločinu, a od srpskih suseda traže da kažu gde su pokopani nestali Vukovarci. Vukovarski Srbi tvrde da žive u atmosferi straha, dok su protivnici ćirilice sakupili dovoljno potpisa za raspisivanje referenduma na kojem bi se građani izjašnjavali jesu li za to da se u javnu upotrebu stavi pismo nacionalne manjine tek kada manjina u određenom gradu, mestu ili opštini postane – većina.

Najduži štrajk u istoriji Hrvatske

Sporenje oko prava iz Kolektivnog ugovora dovelo je do najdužeg štrajka bolničkih lekara – čak 58 dana. Sindikati lekara su tražili priznavanje prava koje im je 2010. godine priznala bivša vlada, a koja je sud u junu ove godine proglasio ništavnim. Nakon što su se ionako duge liste čekanja na dijagnostiku trostruko produžile, vlada je odlučila da proglasi radnu obavezu za lekare, kako bi zaštitila zdravlje građana kao nacionalni interes. Sindikati su se, očekivano, požalili Ustavnom sudu koji je srušio i ovu vladinu odluku. Naime, ustavne sudije su utvrdile da su se vladajući pozvali na odredbe nevažećeg zakona, iako su mogli da se posluže drugim instrumentima poput sudske zabrane štrajka. Milanovićeva vlada je još jednom pala na proceduri, a lekari najavljuju da se štrajk nastavlja.

Slučaj bivšeg udbaša

Samo dva dana pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, parlamentarna većina je zakonskim izmenama onemogućila primenu evropskog naloga za hapšenje na slučajeve zločina počinjenih pre avgusta 2002. godine. Na taj način je od izručenja Nemačkoj zaštićen bivši jugoslovenski obaveštajac Josip Perković, optužen za ubistvo hrvatskog emigranta u toj zemlji. Hrvatska će sama suditi takvim optuženicima, rekao je tada premijer Milanović i najavio da će to omogućiti promenom Ustava na način da politička ubistva ne zastarevaju.

SDP uleteo u HDSSB-ovu klopku

Kako bi rešio dobar deo pobrojanih problema, SDP je odlučio da godinu završi ustavnim promenama. Njima su nameravali da u Ustav uvedu odredbu o nezastarevanju teških političkih ubistava, spreče referendume o pravima nacionalnih manjina, ali i promijene pravila za buduće referendume. No, kako se Ustav može promeniti samo dvotrećinskom saborskom većinom, vladajući su sklopili neprincipijelnu koaliciju s HDSSB-om, a kojem su zauzvrat obećali uvođenje regionalizacije Hrvatske kroz mala vrata. Ali uoči saborske sednice, HDSSB se predomislio i zatražio još nekoliko nedelja javne rasprave pre konačne odluke. Dok neki tvrde kako se HDSSB uplašio reakcije svoje biračke baze u Slavoniji, sve su glasnija nagađanja kako je Milanović još jednom ispao naivan te da mu je zamku namestio neformalni šef HDSSB-a Branimir Glavaš, osuđeni ratni zločinac koji kaznu služi u susednoj BiH.

Sluša li Džo Šimunić operu?

Kraj godine je obeležio i jedan nesportski događaj na sportskom terenu. Hrvatski reprezentativac Josip Šimunić je ponesen pobedom protiv Islanda fašističkim pozdravom "Za dom spremni" podigao tribine na noge. Iako je FIFA zbog incidenta Šimuniću izrekla zabranu igranja na 10 utakmica i na taj način praktički okončala njegovu reprezentativnu karijeru, hrvatska javnost sklona relativizacijama i ovog puta je pronašla opravdanje.

Skidajući sa spomenute sintagme "dodatu vrednost", pokušalo se dokazati da je reč o "starom hrvatskom pozdravu" koji se čak, ponešto izmenjen, spominje i u operi Nikola Šubić Zrinski. Iako prosečan hrvatski građanin nije u godini iza nas ušao u pozorište, a kamoli u operu.