Gde su nestali favoriti za Zlatnog medveda?

U prvoj fazi takmičenja za Zlatnog i Srebrnog medveda gledali smo uglavnom ostvarenja iz Holivuda i Nemačke, ali tokom druge polovine festivala crvenim tepihom šetaju manje poznati reditelji. Najviše pažnje privlače kineski filmovi i režiseri sa španskog govornog područja

„Bilo jednom na Divljem zapadu“ – ali na kineskom

Film „Vu Ren Ku“ (Ničija zemlja) deluje kao da ga je režirao sam pokojni majstor špageti-vesterna Serđo Leone. Gradski advokat dospeva u kinesku pustinju, i tamo se obračunava sa pokvarenim gangsterima. Film vrvi od širokih, panoramskih kadrova, pompezne muzike, nasilja i neočekivanih obrta: režiser Ning Hao se otvoreno ugledao na italijanskog velikana.

I njegov zemljak Lu Je se poigrava sa žanrovima, mada to čini mnogo suptilnije. U svom filmu „Tui Na“ (Slepa Masaža) on govori o štićenicima doma za slepe koji zarađuju novac kao maseri. To je pristojan pokušaj da se nagoveste promene u kineskom društvu i da se zaista uđe u svet slepih osoba, pa je „Tui Na“, u najmanju ruku prihvatljiv kandidat za nagrade Berlinala.

Razočaranje iz Latinske Amerike

Budući da ove godine nije bilo gotovo nikakvih ostvarenja iz srednje i istočne Evrope, reditelji iz Latinske Amerike su došli do izražaja. Argentinka Selina Murga u filmu „La tersera orila“ (Treća obala) obrađuje priču jednog adolescenta koji pokušava da se oslobodi strogog patrijarhalnog vaspitanja. Ovaj film koji je gledljiv i sasvim simpatičan, ali i dramatrurški veoma uzdržan – pa kod gledalaca pobuđuje veoma malo uzbuđenja.

Već poznata peruanska režiserka Klaudija Ljosa, koja je neočekivano osvojila Zlatnog medveda 2009. filmom „La teta asustada“ ovog puta je zagrizla više nego što može da proguta. Njen novi film, „Aloft“ je međunarodna produkcija u kojoj glume holivudski glumci. Međutim, iako film može da se pohvali upečatljivim slikama zimskih pejzaža sa severa Kanade, sama priča je daleko manje upadljiva. „Aloft“ je tipičan primer jedne fatalne tendecije – kada mladi i nadareni režiseri popuste pred iskušenjem velikog budžeta, rade sa međunarodnim zvezdama, ali pri tome zaborave svoje korene.

Holivud i Nemačka

Iz Norveške i Grčke dolaze filmovi puni crnog humora, dovoljni za pravu zabavu u trajanju od par sati – ali ta ostvarenja neće ostati upamćena kao velika umetnost. .

Kakvo je, dakle, ovogodišnje Berlinale? Ko može da se nada Zlatnom ili Srebnom medvedu 2014? Pa, tu je sjajan fim koji je i otvorio festival „The Grand Budapest Hotel“, Vesa Andersona i – pomalo neočekivano – kandidati iz Nemačke. Kritičari su posebno impresionirani estetikom drame “Krojcveg” (Raskršće) koja se bavi religijom.

Treba istaći još jedan film, koji je pomalo zapao u senku spektakularnih holivudskih ostvarenja kao što su nesrećni “Monuments Men” ili izvikanog filma “Nimfomanka” Larsa fon Trira. Film „71“ mladog Britanca Jana Demandža prikazan je već na početku takmičarskog dela Berlinala – i ipak uspeo da ostane među listom favorita kritike.

Politički film u pravom smislu reči

Naime, „71“ intenzivno inscenirana filmska priča o sukobu u Severnoj Irskoj, o britanskom vojniku koji se neočekvano nalazi usred nemilosrdnog konfikta katolika i protestanata, između ratobornih i tvrdoglavih. To je politički film u najboljem smislu te reči, nabijen radnjom i sa puno različitih likova, film o besmislenosti rata, i ljudma koji zapadaju u spiralu nasilja i beznadežnosti. Bio bi dobar potez da se Zlatni medved dodeli filmu „71“, jer on je jedno od malobrojnih ostvarenja koja deluju ubedljivo i na estetskom i na sadržajnom planu.

Autor: Johen Kirten / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon