Fudbal se igra glavom

„Odlučujuće je ono na terenu“, kazao je jednom Adi Prajsler, fudbalska legenda iz Dortmunda. To je tačno. Ali, pored samog fudbalskog treninga sve više se poseže i za riznicom mentalnih trikova i sujeverjem: ekipe koje beleže seriju poraza menjaju na utakmicama na domaćem terenu svlačionice sa protivničkom ekipom. Treneri uvek iznova nose iste džempere (plave – Jogi Lev!), sve dok se ne završi pobednička serija. Fudbaleri se prekrste pre nego što izađu na teren. Sve te stvari možda zaista imaju velikog uticaja na uspeh ili neuspeh u igri. To je čak i naučno dokazano, objašnjava Daniel Memert sa Nemačkog univerziteta za sport iz Kelna. „Verujemo da u profesionalnom sportu, pre svega u fudbalu, sve više odlučuje glava.“ Naravno, važni ostaju tehnika, snaga, izdržljivost, taktika. „Međutim, mnogo je ekipa koje su na sličnom visokom nivou. Glava se pri tom pomalo zanemaruje“, zaključuje direktor Instituta za kognitivana istraživanja i istraživanja sportskih igara.

Postoje i drugi primeri. Ne donosi uvek ispravne odluke onaj ko fudbal igra glavom, dakle ko konvergentno razmišlja. Jednako uspešno je i divergentno razmišljanje, koje iziskuje kreativnost: igrači bi takođe morali da budu u stanju da donesu originalne i iznenađujuće odluke, kako bi se protivnički igrači što slabije postavili. Ali u glavi se dešava mnogo više procesa, nego što je obično strateško razmišljanje. Onaj ko se dobro oseća, igra bolje nego neko kome je teško i ko se ne oseća dobro u svom okruženju, objašnjava sportski psiholog Memert. „Ukoliko se zna da je jedan igrač rado sa porodicom i tamo dobija energiju, onda možda nije loša ideja da se veče pred utakmicu ta porodica pridruži ekipi u hotelu. Čovek je zaista resurs koji se koristi.“ Dakle, potrebno je sve učiniti da se atleta nađe u optimalnom okruženju, u kome se dobro oseća i koje ga na najbolji način motiviše.

Govor tela utiče na protivničke igrače

Kroz istraživanje neverbalnog ponašanja je postalo poznato da govor tela utiče na protivničke igrače, ali i na saigrače. To je pre svega važno u standardnim situacijama. „Kada igrač koji izvodi jedanaesterac stoji uspravno, golman dobija osećaj: uf, ovaj će da pogodi, to verovatno neću moći da odbranim“, objašnjava Memert. „Ali kada se igrač približi golmanu sa spuštenim ramenima ili pognut, golmana to asocira na slabost i on stiče osećaj da će uspeti da zadrži loptu.“ Treneri često reaguju na negativan govor tela i viču posle neuspelih akcija, ili kada ekipa gubi: „Glavu gore, idemo dalje!“ To je pravi savet.

Isto funkcioniše i kod izvođenja slobodnih udaraca: portugalska super zvezda Kristijano Ronaldo često nastupa sa veoma dominantnim govorom tela i većina njegovih prekida su opasni. Upravo to su zaključili naučnici. Pozitivan govor tela u kombinaciji sa pokretima koji se uvek iznova ponavljaju, predstavljaju posebnu formulu za ostvarivanje dobrih rezultata, kaže Memert. „Potrebno je prostudirati automatizme. Pri tom se radi o mentalnom treningu. Važno je imati fokus, kako bi dobro uvežbane akcije motorike mogle da se izvedu.“

Fudbaleri bi trebalo da budu sujeverni

Automatizam postoji i van terena. Ne samo navijači, već i profesionalni fudbaleri imaju određene rituale pre početka utakmice: napadači često prvo navlače desnu, pa levu štucnu, golmani se drže svojih maskota. Dnevna rutina na dan utakmice je uvek ista. I ovde rezultati istraživanja pokazuju: sujeverje pomaže!

Sportski naučnik Memert govori i o jednom eksperimentu: dve grupe igrale su golf. Jednoj grupi je rečeno da je dobila srećnu lopticu sa kojom su mnogi uspešno pogađali, a druga ekipa je dobila navodnu peh-lopticu. I zaista, uspešnija je bila grupa koja je dobila srećnu lopticu. Slični rezultati bili su i kada je istraživan značaj amajlija, predmeta koji donose sreću. Sportisti bolje igraju kada imaju te predmete uz sebe, nego kada moraju da ih ostave. „U psihologiji se polazi od toga da se u pozadini odvijaju autosugestivni procesi“, analizira Daniel Memert. „Čovek se oseća dobro i ima veliko samopouzdanje jer zna da ima podršku i nešto pozitivno uz sebe. Sujeverje je nešto što bi i dalje trebalo da se praktikuje u fudbalu.“

Sudijama se nesvesno manipuliše

Istraživanja pokazuju i da navijači domaćeg tima mogu da utiču na odluke sudija i broj podeljenih žutih kartona. „Bez obzira što mnoge sudije to ne žele da čuju: gostjuće ekipe u proseku po utakmici dobiju pola žutog kartona više od domaćih ekipa, što takođe utiče na ishod utakmice“, ističe Memert. Igrač koji je opomenut žutim kartonom više ne igra tako agresivno. Mnoge zanimljive anegdote sa naučnom analizom mogu da se pronađu u Memertovoj knjizi „Fudbal. Istina: fudbalske utakmice se odlučuju u glavama“, koju je napisao sa Berndom Štrausom i Danielom Tevelajtom. Iako se uz fudbal povezuju mnogi mitovi, još uvek je mnogo primera da je to igra koja se igra sa glavom.