'Franja. Papa među vukovima'

Politi je nemačko-italijanski novinar i publicista. O zbivanjima u Vatikanu (gde ima odlične kontakte), redovno piše komentare u italijanskom dnevniku Il Fatto Quotidiano. Svoje poznavanje prilika u najvišim redovima Rimokatoličke crkve demonstrirao je u knjizi Benedikt. Kriza jednog pontifikata. Polti je bio u pravu, makar nije slutio koliko je duboka ta kriza: tek nakon objavljivanja knjige Papa Benedikt XVI je odlučio da se povuče.

DW: Gospodine Politi, da li zasedanje Sinoda napreduje?

Marko Politi: Sasvim sigurno. Ovo zasedanje je već izazvalo potres u crkvenoj hijerarhiji. Tako nešto se nije dogodilo u poslednjih 50 godina. Papa Franja od Sinoda želi da napravi instrument kolegijalnosti, suodlučivanja. On ne želi monarhističku, apsolutističku Crkvu. On Biskupski sinod shvata kao mesto za konsultacije, koji će iznositi i konkretne predloge.

Već iz opšte rasprave tokom prve sedmice, pojavili su se važni signali, važne reči i pojmovi, koje pre toga nikad nismo čuli. Na primer, u zvaničnim dokumentima nakon opšte rasprave rečeno je kako i homoseksualni parovi imaju darova i osobina, koja se mogu uvrstiti i u hrišćanske zajednice. Govorilo se i o deci homoseksualnih parova, rečeno je da ima pozitivnih elemenata i u brakovima koji su sklopljeni samo u državnim institucijama ili među partnerima, koji uopšte nisu venčani. I naravno, pomenuto je da bi moralo biti moguće da se razvedeni koji se opet venčaju - nakon određenog razdoblja pokora, ponovo mogu da prisustvuju svetoj pričesti, slično kao što je bivši predsednik nemačke biskupske konferencije Colič, organizivao u Frajburgu.

Vi smatrate da su kardinali na putu napretka i savladavanja jaza između crkvenog nauka i svakodnevnog života?

Mi smo u procesu koji traje. I naravno, reakcija konzervativnih krugova je bila izuzetno snažna. Kardinal Miler (predstavnik uticajne Kongregacije za izučavanje vere - op. pr.) naglasio je da on više ne stoji iza tih razmišljanja i prvi dokument Biskupskog sinoda označio je kao "neprihvatljiv". Predsednik poljske biskupske konferencije kritikovao je da se udaljavamo od pouka pape Jovana Pavla II. Američki kardinal Burke je izjavio kako se sinodom "manipuliše". Mislim da nas čeka još mnogo rasprave u kući, ali papi Franji se to dopada.

Koja je uloga Pape na zasedanju Sinoda? Očigledno je da on lično ne želi da kaže šta misli. Boji li se moći koju ima?

Ne, to je strategija. Kao Papa, Franja zna da se tako velika organizacija sa jednom milijardom vernika, sa stotinama hiljada sveštenika, hiljadama biskupa, ne može više upravljati autoritativno. Ako želi da započne proces reformi, onda to mora biti zasnovano na konsenzusu, baš kao što je to bilo na Drugom vatikanskom savetu. Upravo tom otvorenom raspravom papa Franja želi biskupe da navedei na konsenzus o novim smernicama dušobrižništva.

Ali na kraju, Papa je taj koji odlučuje...

Na kraju će biti kao na Savetu, gde je papa (Pavle VI) prihvatio zaključke i svojim pečatom i potpisom pretvorio ih u obavezujuću odluku.

Kakva je vizija Franje za Rimokatoličku crkvu - demokratična i decentralizirana?

Franja želi Crkvu u kojoj će veći značaj daje zajednicama. Naravno, Papa ostaje najviša instanca koja odlučuje, dakle on ne želi da postane predsednik uprave međunarodnog koncerna. Ali želi biskupe konkretno da uključi u proces odlučivanja. Kao prvo, on je osnovao Savet kardinala u kojem su predstavnici svih stremljenja u Crkvi. On deluje inkluzivno. Tu je i konzervativan kardinal Pel, tu je i glasni reformator kardinal Maradiaga i osobe iz sredine kao što je nemački kardinal Marks. Savet kardinala je već postao prvi instrument kolegijalnosti. Drugo, sad okuplja biskupe u instancu koja daje predloge. I kao treće, on želi nacionalnim biskupskim konferencijama da omogući veća prava.

Što će pisati u zaključnom dokumentu zasedanja?

Najverovatnije neće biti tako bombastičan kao referat o opštoj raspravi. Po svemu sudeći će se dodati mnogo vode u vino. Možda će i zvučati pomalo kvrgavo. Ali pravac je određen i sad imamo godinu dana vremena da vidimo, šta će se događati u biskupijama.