Francuske trošadžije i nemačke cicije

„Privredni rast je manji nego što se očekivalo – utoliko je veći budžetski deficit“, piše magazin Fokus o situaciji u Francuskoj, konstatujući da ta zemlja „nikako da izađe iz krize. Umesto reformi, vlada je radije verbalno napadala Nemačku. Njena iznenadna ostavka nudi šansu da se to promeni“. U tekstu pod naslovom „Zašto je Francuskoj milije da blati Nemačku nego da štedi“, magazin podseća da francuska vlada nije izdržala na funkciji ni pola godine te da je bilans rada premijera Manuela Valsa „prava pustoš“ jer je prognoza privrednog rasta za 2014. smanjena na svega 0,5 odsto. Osim toga, deficit će prekoračiti granicu od četiri procenta, nezaposlenost je već mesecima na rekordnom nivou – u junu je stopa nezaposlenosti iznosila 10,2 odsto, pa je, kako se primećuje u članku, „dvostruko veća nego u Nemačkoj“, a „raspoloženje u industriji je – mizerno. Sve više Francuza sumnja u to da (predsednik) Oland ispravno postupa u borbi protiv slabosti privrede i rekordne nezaposlenosti“, neumoljivo ponavlja novinar Fokusa neprijatne pojmove iz domena krize, dodajući da je „Oland najneomiljeniji predsednik u više od poslednjih pola veka“.

Autor smatra da ostavka vlade „Olandu sada nudi šansu da otvori nove puteve reformi i da na ključne funkcije postavi nove ljude. Jer, do sada se desilo vrlo malo. Pre svega na tržištu rada vlada zastoj, ali su i izdaci države previsoki. Šef nemačke Savezne banke Jens Vajdeman nedavno je rekao da bi Francuska morala da smanji vrlo visok nivo svojih javnih izdataka“. Slede pouka i utuk: „Ali, umesto da reformiše Francusku, vlada te zemlje je do sada stalno druge proglašavala krivcima. Ministar privrede Montbur je još u nedelju tražio da evropske vlade hitno promene kurs i umesto što štede – počnu da troše više novca. Francuska privreda je druga po snazi u evrozoni i peta svetska sila, i nema nameru da se ravna prema opsesijama nemačkih konzervativaca koje su prevršile svaku meru, citira Fokus Montburove reči, uz kratak rezime strategije francuskog predsednika Olanda koju autor teksta takođe ne odobrava: „I Olandu je do sada u borbi protiv krize jedina ideja bila – trošenje novca.“

„Francuska privreda ostaje zastrašujuće slaba“, prenosi dnevnik Zidojče cajtung: „Zemlja grca pod strogim smernicama Evropske unije. Glavni evropski centralni bankar, jedan socijalista iz Pariza i jedna stroga konzervativka su složni u oceni da su za to krivi – Nemci“. Sledi objašnjenje: „Početak je obeležio predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi na međunarodnoj konferenciji u SAD. On je rekao da je zabrinut zbog velike nezaposlenosti u Evropi i pada potrošačkih cena. Jer, kada cene stalno padaju, preduzeća gube motiv za investiranje. Zato on, dakle Dragi, ohrabruje vlade da fleksibilno sprovode budžetska pravila i da više investiraju – u okviru zadatog ograničenja budžetskog deficita na maksimalnih tri odsto bruto društvenog proizvoda.“ Zidojče podseća da se i italijanski premijer Mateo Renci nedavno na sličan način založio za fleksibilnost, te da je i „centralni organ globalne finansijske privrede Fajnenšl tajms nedavno zapazio da se ton bitno promenio kada je reč o ovoj temi.“

„Ali, upravo se o takvu tezu u nedelju sapleo francuski ministar privrede Arno Montbur“, konstatuje list, otkrivajući i ko je gospođa koju je nazvao „strogom konzervativkom“ – reč je o Kristin Lagard, predsednici Međunarodnog monetarnog fonda. Lagardova je nedavno rekla da bi Nemačka mogla da doprinese popravljanju ekonomske situacije u Evropi, kao i da Berlin za to ima sredstva, ali da ih – ne koristi dovoljno. A „socijalista iz Pariza“ je francuski premijer Manuel Vals. Zidojče cajtung ipak priznaje da „se i u Nemačkoj kvari ekonomsko-politička klima: sve više preduzeća sa skepsom gleda na budućnost. Niko ne želi ni da zamisli šta bi se u evrozoni desilo kada bi nemačka privreda zaista počela da bitno slabi. Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji i dalje iznosi 11,5 procenata.“

Berlinski dnevnik Tagescajtung svoj komentar počinje rečima da „Francuskoj ide loše“ i nabraja šta sve ne valja sa ekonomijom u toj zemlji, pa konstatuje: „Za mnoge građane Nemačke, to je pravi dokaz da je privredni plan vlade Gerharda Šredera Agenda 2010 bio ispravan, jer se pobrinuo za stagnaciju realnog dohotka u Nemačkoj. Jer, mi smo jaki izvoznici, dok Francuskoj sada izmiču svetska tržišta. Nemački budžet se polako bliži izbalansiranom stanju, dok Francuzi stalno gomilaju nove dugove. U takmičenju nacija, izgleda da su Nemci pobedili, zbog čega rado dele savete: i Francuzi bi, prema tim savetima, trebalo da smisle za sebe neku Agendu 2010, znači da snize plate i državne izdatke.“ (…) „To zvuči logično, ali je praktično nemoguće. Jer, ako sve zemlje budu kopirale Nemačku i postanu agresivne izvozne nacije, postavlja se pitanje: ko će kupovati robu? Nemačka trenutno sledi redak poslovni model: nalazi se usred Evrope, ali smatra da može se odrekne država evrozone i sasvim se orijentiše na prekookeanska tržišta. Sada su čak i neoliberalni nobelovci zabrinuti da Nemačka sasvim pogrešno upravlja evrozonom“, dodaje Tagescajtung.