Filmski snovi iz Turske

Turski film nudi teme širokog spektra. Nekoliko primera iz proteklih nekoliko meseci : ostvarenje Ješim Ustaoglu „Araf“ bavi se klasičnom temom u Turskoj: sukobom između ljudi u provinciji i u gradu – između tradicije i modernog života. Husein Tabak se u filmu „Tvoja lepota ne vredi ništa“ (Güzelliğin On Par'etmez ) bavi turskim imigrantima u gradovima zapadne Evrope, u ovom slučaju u Beču. Film rediteljke Asli Ozge „Ceo život – Hajatboju“ (Hayatboyu) priča je o otuđenju bračnog para u Istanbulu. U ponudi iz Istanbula i Ankare su i dokumentarni filmovi, ali i komedije, horori i filmovi o mafiji.

Izuzetan režiser Nuri Bilge Čejlan

Zahvaljujući Zlatnoj palmi za film „Zimski san“ (Kış Uykusu) i Nuri Bilge Džejlan dobio je mesto u nemačkim bioskopima. Filmska priča turskog režisera traje više od tri sata. Glavni protagonista tog ostvarenja je glumac koji odustaje od karijere, kupuje hotel u Kapadokiji i – počinje da piše. Međutim, sve kreće nizbrdo onog trenutka kada uviđa da njegova ideja nije finansijski održiva. Gosti nemaju novca da plate boravak u hotelu, zbog čega se on odaje alkoholu, gubi živce i pretvara se u arogantnog mizantropa.

Nuri Bilge Džejlan i ranije je uspevao da dočara melanholično raspoloženje društva u kojem živi. Svaka njegova priča veoma umirujuće prenosi težinu neke društvene pojave, ali ona ipak nije za široku publiku – ni u Turskoj, a ni u Nemačkoj.

Put i Med

Nakon nekoliko manjih i srednjih nagrada na mnogim svetskim festivalima, nakon prodora u sam vrh pre tri godine u Kanu sa filmom „Bilo jednom u Anadoliji“ (Bir Zamanlar Anadolu'da), taj reditelj je drugi u istoriji turske kinematografije koji je uspeo da osvoji žiri festivala u Kanu. Pre njega to je uspelo njegovom kolegi Jilmazu Gineju 1982. godine, koji je Zlatnu palmu osvojio za film „Put“ (Yol). Ginejov film bavi se društvenim promenama unutar turskog društva nakon vojnog udara 1980. godine i publika ga je odlično primila.

Nedavno je i Semih Kaplanoglu sa filmom „Med“ (Bal) skrenuo pažnju na sebe. Film je deo trilogije i govori o teškom životu pčelara u provinciji. Kaplanoglu je 2010. dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu.