Nemački film o mržnji prema strancima

Mi smo mladi, mi smo jaki - filmska je priča o jednom od najgorih ksenofobičnih napada u posleratnoj Nemačkoj. 24. avgusta 1992. u Rostoku Lihtenhagenu neonacisti su zapalili jedan azilantski dom - uz aplauz stanovnika. Za divno čudo, niko nije izgubio život u tom užasnom napadu.

Frustrirana mladež

Autentično, diferencirano, psihološki i atmosferski, film prikazuje jedan dan iz različitih uglova. Grupa izgubljenih, nezaposlenih mladih predstavlja nasilnike. Dosadno im je i frustrirani su. Lutaju kroz napušteno naselje u Rostoku, uvek u potrazi za ventilom za nagomilanu agresiju. Čak i među sobom, mladi provociraju, agresivni su i uvek spremni na akciju.

Međutim, za ženu iz Vijetnama, dan počinje dobro, uprkos ksenofobičnom rasploženju pred vratima. Upravo je dobila ugovor za stalni posao. Ona veruje da će u Nemačkoj naći novu domovinu. Eskalacija i požar su je zatekli nespremnu.

Treća priča govori o jednom preopterećenom lokalnom političarau koji nije primetio da je njegov sin povezan sa grupom desničara.

Politička izjava protiv zaboravljanja

Tako mračnih i dramatičnih epizoda ​​rasističkog nasilja nad azilantima, do sada nije bilo u nemačkom igranom filmu. "Mi smo mladi, mi smo jaki" je prvi film koji se bavi ovim užasnim poglavljem i stoga je eksplicitno politička izjava protiv zaboravljanja: nakon 20 godina u kolektivnoj svesti našeg društva ovi događaji ne smeju da nestanu", kaže režiser Burhan Kurbani u intervjuu za Dojče Vele.

Nemiri u Rostoku - Lihtenhagenu nisu bili izolovani slučaj u novijoj nemačkoj istoriji. Hojersverda, Rostok, Meln i Zolingen "samo su najžešći u pamćenju", kaže Kurbani.

Kurbani: "Čudan pomak u desno"

U vreme nemira Kurbani je imao dvanaest godina, ali, kako kaže, osetio je "čudnu promenu u desno". Posle napada se osećao kao "vanzemaljac" rekao je Kurbani, čiji su roditelji iz političkih razloga pobegli iz Avganistana. I sam je doživeo neprijatnosti od desničara. Posebno ga je šokiralo što su u napadu na dom za azilante učestvovai i sasvim "normalni" građani, a ne samo "skinhedsi i neonacisti".

Zato Burhan Kurbani nasilje mladih vidi samo kao simptom šireg razvoja. Optužnica njegovog filma odnosi se na apatično društvo koje ne brine o svojoj deci, kaže režiser.

Otac-sin

Devid Striesov igra čoveka koji je zakazao kao političar, odgovrno lice i otac. Dugo vremena, oprezan taktičar koji želi da je sve u redu, ne primećuje šta se događa u njegovom ličnom okruženju. Tek u noći požara saznaje da je njegov sin politički na drugij strani, da čak predvodi ksenofobične ekscese.

Kako bi gledalac mogao "bolje da racionalizje " događaje, izabrao je trezvene crno-bele slike za svoj film, kaže Kurbani.

"Mi smo mladi, mi smo jaki" nije samo film o prošlosti. Nasilje nad azilanatima "je još uvek na dnevnom redu ", kaže Kurbani. Film je 22. januara počeo da se prikazuje u nemačkim bioskopima.