Filipinska deca bez očeva

Divajn tu nikako ne pripada. Malena devojčica stoji u drugom planu i željno gleda ka ostaloj deci, zabavljenoj svojom igrom. Divajn tu ne pripada jer ima svetlu kožu i kosu što je jasno razlikuje od vršnjaka u gradu Anhelesu na Filipinima. Njen otac je Australijanac. Njenu majku je upoznao putem interneta, a onda je kao seks-turista stigao na Filipine. Dete ga ne zanima. Ova fotografija je prvoplasirana na konkursu za Unicefovu fotografiju godine.

Deca „prostitutki“

Autori su Insa Hageman i Štefan Finger, koji su na proleće četiri sedmice boravili na Filipinima kako bi fotografisali decu bez očeva za svoju reportažu pod naslovom Wanna have love. „Nisam imala osećaj da je Divajn izopštena u svojoj porodici“, kaže Insa Hageman. Ali na ulici se stvar menja iz korena, devojčica je automatski stigmatizovana. „Susedi rado gledaju kako se kupa da bi videli kako tačno izgleda.“ Osim toga, svetla put i kosa dovoljni su većini Filipinaca da mališane smesta označe decom prostitutki. Mnoge njihove majke zapravo nisu prostitutke nego žene koje se nadaju da će im veza sa dobrostojećim strancima biti izlazna karta iz filipinske bede.

Kako bi zadobili poverenje dece, Insa i Štefan su proveli mnogo vremena sa njima, igrali se i slušali. „Nismo hteli da otmemo fotografije i da odmah nestanemo“, kaže Štefan Finger. Veliki uspeh za njega je bio, kaže, kada ga je jedna osmogodišnjakinja zamolila da dođe i sutradan. Mladi fotografi žele da održe kontakt sa decom i njihovim roditeljima, Finger planira da za deset godina ponovo dođe sa fotoaparatom i vidi šta se dešava sa decom bez očeva. Već sledeće godine trebalo bi da objave knjigu o ovoj temi.

Mesto zločina

„Fotografije su me duboko dirnule“, rekao je poznati glumac Ditmar Ber, jedan od govornika na dodeli nagrada u Berlinu. „Radi se o nesreći koju relativno bogati turisti nanose hiljadama devojčica i žena kada dođu na Filipine kako bi jeftino kupili seks“, kaže Ber. On glumi u čuvenoj krimi-seriji Mesto zločina i još je 1997. zbog snimanja jedne epizode boravio u Manili. Potresen doživljajima, sa jednim kolegom osnovao je malo udruženje koje pomaže deci širom sveta. Onoj bez očeva na Filipinima, ali i siročićima side u Svazilendu i Južnoafričkoj Republici. I u Nemačkoj su podelili hiljade školskih rančeva deci čiji roditelji nemaju novca ni za najosnovnije – „kako bi deca makar prvog dana u školi imala iste šanse kao vršnjaci“.

Težište ipak ostaje na Filipinima gde su deca u posebno nezavidnom položaju. Glumci podržavaju vakcinaciju protiv tetanusa i zalažu se za mlade koji zbog sitnih prekršaja završavaju u zatvoru. „Deci se mora pomoći“, kaže Ber. Hoće li možda posle 18 godina neki nastavak Mesta zločina ponovo biti sniman na Filipinima, kako bi se ukazalo na probleme? Ditmar Ber razmišlja i na kraju kroz umorni osmeh kaže: „Svakako ću preneti tu ideju.“