„Fatalan signal iz Rige“

Tagescajtung o susretu lidera zemalja EU sa liderima šest istočnoevropskih zemalja u Rigi piše: "Politika Brisela prema bivšim sovjetskim republikama Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji, Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu je u potpunosti propala. Ove države nemaju perspektivu da postanu članice EU, a Ukrajina i Gruzija bi tek naredne godine mogle da računaju s viznim olakšicama. Signal koji sada stiže sa samita u Rigi je fatalan. S jedne strane to je pad na kolena pred Rusijom, koja i dalje susedne države posmatra kao deo svoje sfere uticaja. To je ujedno i šamar, pre svega ljudima u Ukrajini, Gruziji i Moldaviji koji osećaju da su ostavljeni na cedilu i koji bi razočarano mogli da okrenu leđa Evropi i priklone se Rusiji", piše Tagescajtung.

Prema mišljenju lista Minhner Merkur odluka EU da se zemljama istočne Evrope još ne daje perspektiva ulaska u tu organizaciji, ne predstavlja povlačenje pred ruskim pretnjama: "To je odraz evropskih interesa. Baš kao što NATO ne želi da u svoje članstvo primi države s eksplozivnim konfliktnim potencijalom ili se čak nalaze u neformalnom ratu s Rusijom, tako se ionako preglomazna EU ne može vezati za države koje su skoro u bankrotu i koje imaju mafijaške privredne strukture", zaključuje ovaj list.

Nema mira bez saradnje s Moskvom

Moskva je već ranije navela šta misli o ovoj konferenciji, prenosi list Frankfurter Rundšau i dodaje: "Iz Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi je saopšteno da se sa susreta u Rigi "oseća oštro neprijateljstvo prema Rusiji". Ipak, teško je čak i u Moskvi ne primetiti koliko su lideri EU u Rigi u svojim nastupima pokazali obzira upravo prema Rusiji. Ova zemlja je formiranjem Evroazijske ekonomske zajednice povećala pritisak na države bivšeg Sovjetskog Saveza zahtevom "ili ste tamo, ili ovamo". EU ne bi smela da dodatno poveća taj pritisak, nego mora da izađe u susret različitim situacijama u kojima se nalaze pojedine partnerske države istoka Evrope", komentariše Frankfurter Rundšau.

Rajn-Nekar-cajtung ukazuje na sledeće: "Do trajnog mira i razvoja na istoku Evrope može se doći samo sa učešćem Moskve, a nikako protiv nje. Kada bi postojale jače privredne veze dveju strana, onda bi profitirale i države koje se nalaze "u međuprostoru". Trenutno postoji samo neizvesna nada da će tako i biti. Ipak, to je najviše što EU u ovom trenutku može ponuditi partnerskim državama".