Evroskeptici u nevolji

Najveći gubitnik je u svakom slučaju šef britanske Nezavnisne stranke UKIP, Najdžel Faradž. Čovek, čiju je stranku britanski premijer David Kameron (aludirajući na Faradžove probleme sa očima) nazvao UKIP „trupom škiljavog luđaka“. Ipak, Faradž će nakon raspada svoje frakcije zaista morati da se preseli u poslednje redove Parlamenta EU.

Ali i iz poslednjih klupa će Faradž verovatno bacati drvlje i kamenje po organizaciji koja ga (dobro) plaća. Britanski političar se nikada nije ustručavao od uvreda i teatralnog guranja u prvi plan. Ali pravila su sada nešto drugačija: jedna politička grupacija u EU parlamentu može imati status poslaničkog kluba samo ako se u njoj nalaze predstavnici najmanje sedam zemalja članica EU. Nakon odlaska letonske poslanice Ivete Grigule iz društva evroskeptika, koji se nazivaju „Evropa sloboda i demokratija“, ova poslanička grupa više ne ispunjava pomenute uslove.

Pored 24 članova stranke UKIP, frakciju evroskeptika sačinjavali su i poslanici stranke Bepe Grila - Pet zvezda iz Italije i još nekoliko protivnika EU iz Švedske, Francuske Češke i Letonije. Ali više od „izgnanstva“ u poslednje redove, Faradža bi će verovatno zaboleti skraćivanje vremena dozvoljenog za izlaganja, a posebno kraćenje sredstava. Od gotovo četiri miliona evra, koliko je frakcija „Evropa sloboda i demokracija“ trebalo da dobije naredne godine, njegovoj partiji UKIP, trebalo je da pripadne gotovo polovina. UKIP je tim novcem računao kao solidni finansijski temelj predizborne kampanju za parlamentarne izbore, koji se sledeće godine održavaju u Velikoj Britaniji. Dobitnici su u svakom slučaju britanski konzervativci, koji bi Iveti Griguli iz zahvalnosti što im je UKIP-ovce skinula s vrata, trebalo da pišu zahvalnice. Jer UKIP je na domaćem terenu postao jaka konkurencija britanskim konzervativcima.

Zavera protiv evroskeptika?

Naravno da su se već pojavile teorije o navodnoj zaveri protiv protivnika EU. Prema ovoj teoriji, najveći poslanički klubovi u parlamentu EU, Evropska narodna partija i socijaldemokrate su letonsku političarku nagovorili da istupi iz frakcije evroskeptika. Zauzvrat bi Grigula trebalo da dobije atraktivno mesto u nekom odboru. Već duže vreme se evroskeptici žale kako se velike frakcije dogovaraju ne bi li ih držale podalje od važnih tela i donošenja odluka.

U redovima EPP i socijaldemokrata, kako se moglo bilo i očekivati, vlada neskrivena radost zbog brodoloma evroskeptika. Socijaldemokrata Jo Lajnen tvrdi kako se frakciju evroskeptika ionako držala „gomile zastarelih parola“. Njega ne čudi to što Faradž svoje „društvo nije mogao da drži pod kontrolom“. Ni Lajnen, niti iko od njegovih kolega iz ostalih poslaničkih klubova sigurno neće žaliti zbog činjenica da će Faradž u budućnosti mnogo ređe izlagati sa govornice, odakle je izvređao i predsednika Saveta EU, Hermana van Rompeja, kojeg je nazvao „vlažnom krpom sa harizmom bankarskog činovnika“.

EPP isto tako ne roni suze, nego preko Tvittera o evroskepticima govore kao o „nekonstruktivnoj grupi“. Da se zaista radi o klubu, čiji članove ne veže mnogo osim nepoverenja prema Briselu, nije nikakva tajna. Na prvi pogled se čini kako ne nije preterano teško pronaći još jednog evroskeptika iz neke od članica EU, kako bi se ispunila kvota od sedam zemalja. Ali i do sada se ova grupica jedva držala zajedno. Savez tako različitih političara je sve drugo samo ne „brak iz ljubavi“ stoga se i potraga među stotinak nezavisnih poslanika, pokazala kao težak zadatak.

Parlament EU nikad do sada nije bio tako heterogen, kao u ovom sazivu. Autsajderima, nacionalistima, protivnicima EU, zaštitnicima životinja i ostalima koji su na „ivici“ političkog spektra, sve je teže udruživanje u korist sopstvene ideje.