Evroskeptici brinu kancelarkinu stranku

Nakon ubedljive pobede na pokrajinskim izborima u Saksoniji, demohrišćanin, Stanislav Tilih, na raspolaganju ima više scenarija za formiranje vladajuće koalicije. Jedna bi naročito mogla biti eksplozivna, ukoliko je ista za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) uopšte u igri, a izgleda da nije. Naime, partija osnovana pre godinu dana (u februaru 2013), Alternativa za Nemačku (AfD) uspela je da ostvari neverovatan izborni rezultat, osvojivši u ovoj pokrajini nešto manje od 10 odsto glasova. Do sada je mišljenje rukovodstva vladajuće CDU bilo jasno. AfD pripada „populističkom, desničarskom krilu“, što isključuje mogućnost ulaska u koaliciju. Ali Tilih sinoć nije u potpunosti isključio saradnju sa tom strankom.

Ipak, iz Berlina stiže jasan veto. Četiri dana uoči pokrajinskih izbora, kancelarka Merkel (šefica Hrišćansko-demokratske unije – CDU) eksplicitno je podvukla da saradnja sa evroskepticima iz partije AfD, nije prihvatljiva za CDU. Mnogi u kancelarkinoj partiji dele mišljenje Angele Merkel, ali ima i onih koji misle drugačije. Doduše, šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu, Folker Kauder je u više navrata odbio poziv za učešće u televizijskim diskusijama, u kojima bi se pojavili i predstavnici Alternative za Nemačku.

Nakon objavljivanja izbornih rezultata, iz Drezdena se oglasio i generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije Peter Tauber, rekavši da partnerstvo sa AfD-om nije moguće: ta stranka nema nikakvih suštinskih sličnosti sa nemačkim demohrišćanima, istakao je ovaj demohrišćanin.

Kritički tonovi u CDU?

Tilih se na sreću ne nalazi pred teškom odlukom, jer je u poziciji da sklopi savez sa socijaldemokratama i zelenima. Jer SPD i Zeleni bi komotno mogli da zamene dosadašnjem koalicionog partnera u Saksoniji – liberale (FDP). U ovoj najvećoj nemačkoj pokrajini na istoku zemlje, AfD demohrišćanima nije potreban, ali bi se to u drugim krajevima Nemačke (čak i u Berlinu) uskoro moglo promeniti. Pozicija nemačkih liberala, koji su do sada bili strateški saveznik CDU, mogli bi da ispadnu iz igre.

Već neko duže vreme, pojedini političari CDU upozoravaju na jačanje „desničarske konkurencije“. Doduše, nekadašnji šef vlade u pokrajini Baden-virtemberg, Ervin Tojfer, kolege u AfD-u ne doživljava kao desničare. „Svako od nas zna nekog političara u ovoj partiji i sa njim ima dobre odnose“, objasnio je Tojfer jednom prilikom, a preneo Špigel. Većina članova Alternative za Nemačku, nije „neprijateljski“ nastrojeno prema Evropskoj uniji, već odbacuje politiku spasavanja evropske valute. Ni odbacivanje dvojnog državljanstva nije razlog za neslaganja sa AfD-om, jer je takav stav do skora imala i partija kancelarke Merkel.

Preleti iz jednog u drugi tabor

Sekretar Alternative za Nemačku u Saksoniji, Uve Vulicer je tokom izborne večeri izjavio, kako CDU nije napustio zato što je promenio mišljenje, već zato što se promenila partija čiji je član bio godinama. Drugi prominentni članovi AfD-a, poput bivšeg šefa saveznog Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI), Hans-OIaf Henker, kažu kako žele da ostanu dosledni zalaganju za konzervativne pozicije, od kojih su demohrišćani u međuvremenu odustali. Henkel, koji važi za velikog protivnika evra, danas je jedan od sedam poslanika Alternative za Nemačku u Briselu.

Tamo je AfD u junu ojačala Frakciju evropskih konzervativaca i reformista (EKR), kojoj pripada i partija britanskog premijera Dejvida Kamerona. Nemačka kancelarka Merkel je, kako prenose mediji, zbog toga uzaludno intervenisala. CDU političari iz tzv. desnog tabora, kao što je Erika Štajnbah, apelovala je na rukovodstvo stranke da u pogledu formiranja koalicija u budućnosti: „nikada ne treba da kaže nikad“. U međuvremenu stižu i vesti o prelasku demohrišćana u redove AfD-a, u pojedinim saksonskim opštinama.

AfD želi granične kontrole

U svojoj izbornoj kampanji, Alternativa za Nemačku se pored ostalog zalagala za rešenja, od kojih se ograđuju ne samo zeleni, levica i socijaldemokrate, već i mnogi u CDU. Pored zagovaranja da se ukine evro, AfD smatra da bi u Šengenskoj zoni ponovo trebalo uvesti granični kontrole. Lideri AfD smatraju i da bi ubuduće trebalo organizovati referendume, na kojim bi se građani izjašnjavali o izgradnji džamija i minareta. Optužbe da se približavaju ekstremnoj desnici (partiji NPD), naročito su oštre u Saksoniji, gde pomenuta partija već deset godina ima svoje predstavnike u parlamentu - i zalaže se za slične ideje.

Saksonski premijer Tilih ipak veruje da je AfD „privremeni politički fenomen“ i da će završiti kao i Partija pirata. Istraživanja javnog mnjenja ga ipak demantuju: popularnost „alternative“ na istoku Nemačke ne opada. Naprotiv, i u drugim pokrajinama bi AfD uskoro mogla da uđe u parlament.