Evropsko tržište rada: Neki su jednakiji od drugih

Kako tvrdi Evropska komisija, građani EU bi trebalo lakše da pronalaze posao u drugim zemljama članicama EU. Poverenik za rad Laslo Andor, predstavio je u Briselu predloge za nove zakone. Prema njegovim rečima, mnogi građani uopšte ne poznaju svoja prava. On zbog toga želi da se na nacionalnim  nivoima ustanove uredi koji bi savetovali građane i davali im informacije o mogućnostima zapošljavanja u drugim zemljama EU. Osim toga, sindikati bi na primer trebalo da budu u mogućnosti da pred sudovima zastupaju i strane radnike.

Slobodan protok radne snage

Svi građani u načelu imaju pravo da žive i rade u svakoj od 27 zemalja članica. Međutim, često se suočavaju s birokratskim preprekama i diskriminacijom poslodavaca. Prema tvrdnjama Evropske komisije radnici koji dolaze iz zemalja s nižim nivoom plata, na primer, manje zarađuju od građana zemlje u koju su došli da rade. Čak ni dugogodišnje iskustvo iz sopstvene zemlje često se ne priznaje pri određivanju plata.

"Slobodni protok radne snage jedno je od ključnih načela zajedničkog unutrašnjeg tržišta EU", naglasio je Andor. "Budući da je nezaposlenost u nekim članicama trenutno mnogo veća nego u drugim, još je važnije da onima koji žele posao u nekoj drugoj zemlji to i olakšamo". U Španiji i Grčkoj nezaposleno je više od četvrtine stanovništva. Francuska je upravo informisala o rekordnoj nezaposlenosti: Krajem marta tamo je bilo 3.225 miliona nezaposlenih. To je najviša brojka ikada registrovana u drugoj najvećoj evropskoj privredi.

Rumuni, Irci i Portugalci najmobilniji

Od svih građana EU, Nemci se najređe odlučuju da traže posao izvan svoje zemlje. Manje od jedan posto nemačkih radnika radi izvan Nemačke u nekoj drugoj zemlji EU. Najmobilniji u tom smislu su radnici iz Rumunije, Irske i Portugala. Više nego svaki deseti radnik iz ovih zemalja radi u nekoj drugoj zemlji EU.

Evropski poverenik Andor nije pokazao razumevanje za kritike nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hansa-Petera Fridriha zbog sve većih problema s nezakonitim useljavanjem iz istočnih zemalja EU. Andor je ovu kritiku nemačkog ministra, ali i njegovih kolega iz Velike Britanije, Holandije i Austrije, nazvao prenaduvanom. Ovi ministri su u jednom pismu upućenom Evropskoj komisiji i irskom predsedništvu EU zatražili savetovanje o uvođenju strožijih sankcija protiv deseljenika unutar EU. "Strahujemo da je ova diskusija zaoštrena iz unutrašnjopolitičkih razloga", kazao je poverenik Andor. On kaže da ministri nisu mogli da predoče nikakve činjenice koje bi potkrepile tvrdnje da problem zaista postoji u velikim razmerama.

Privremena zabrana povratka u Nemačku

U Nemačkoj se na primer mnogi gradovi žale zbog velikog priliva građana iz Rumunije i Bugarske. Četvorica ministara su u svom pismu navela da su mnoge opštine pritisnute "značajnim teretom zbog određenih doseljenika iz zemalja članica". Oni uzrokuju visoke troškove za smeštaj, školovanje i zdravstvenu zaštitu. Značajan broj doseljenika osim toga zloupotrebljava socijalnu pomoć. Zato nemački ministar Fridrih traži da se uvede privremena zabrana povratka u Nemačku građanima koji su iz nje proterani zbog toga što su tamo nezakonito proveli neko vreme. Ali da bi to bilo moguće, najpre se moraju odrediti smernice EU.

Andor nije baš uveren da je priliv građana iz istočnih zemalja EU zaista toliko veliki. Na primer, prema podacima kojima raspolaže Komisija, dve trećine Rumuna koji su napustili svoju zemlju otišlo je u Španiju ili u Italiju. Zato s oprezom treba gledati na zabrinutost koju izražavaju zemlje sa severa EU. Komisija tvrdi i da se britanska vlada u tom smislu žali već nekoliko godina, a da nikada nije predočila konkretne brojeve.

Autorka: Snježana Kobešćak (rtr/dpa)

Odg. urednica: Ivana Ivanović