Euleks više nije dobrodošao

Euleks je najveća misija Evropske unije. Njen cilj je podrška i nadgledanje poštovanja principa pravne države na Kosovu. Ratni zločini, korupcija i organizovani kriminal su u njenom fokusu, osim toga, savetuje kosovsko pravosuđe, policiju i carinu.

Od februara ove godine na čelu misije je Nemac, Bernt Borhart. Misiju finansiraju članice EU plus Norveška, Turska, Švajcarska, Kanda i SAD. Budžet za 2013. iznosi 111 miliona evra, a zaposleno je 2.250 stranih i kosovskih radnika.

Blerim Krasnići, portparol Euleksa kaže da je jasno da ova misija jednoga dana mora da napusti Kosovo. "Mi ne želimo da ostavimo slabe institucije, koje će i dalje biti pod uticajem politike i koje neće moći da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala." Krasnići ističe da je cilj EU da Kosovo može da stoji na sopstvenim nogama, a „ to je povezano sa funkcionisanjem pravne države“

Kritika Euleksa

Prethodnih godina rad Euleksa je bio često kritikovan: nedovoljna efikasnost, razbacivanje novca i jednostranost u odnosu prema pojedinačnim narodima. Srbija prebacuje Euleksu da podržava težnju Kosova za nezavisnošću. Ali i kosovske institucije su nezadovoljne radom misije EU.

Kosovski parlament je u julu usvojio rezoluciju i zadužio vladu da pripremi strategiju za okončanje Misije Euleksa. Povod za ovu odluku je hapšenje pet bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova u maju ove godine, zbog sumnje da su počinili ratne zločine tokom rata na Kosovu. Među uhapšenima su Sulejman Selimi, bivši komandant OVK i ambasador Kosova u Albaniji, kao i Sami Luštaku, gradonačelnik Skenderaja (Srbica) politički blizak premijeru Hašimu Tačiju.

Rezoluciju je inicirao Kurtan Kajtazi, poslanik vladajuće Demokratske stranke Kosova (PDK). U parlamentu je rekao da Euleks pokušava da "baci ljagu na oslobodilački rat Kosovara", jer "ratne zločine na Kosovu su počinili srpske snage, a ne OVK."

Driton Lajki, savetnik kosovskog ministra pravosuđa u razgovoru za DW kaže da je strategija već gotova i da sada parlament treba da donese odluku. "Mada je Euleks još u leto 2012. smanjio prisutnost na Kosovu, potrebne su dalje hitne modifikacije uloge ove misije". Predlog vlade je da se nadležnosti Euleksa prebace na kosovske institucije.

Garant dijaloga Beograda i Prištine

Od početka misije, zbog sumnje da su počinili ratne zločine i korupcije, uhapšeno je više desetina kosovskih političara i administrativnih radnika visokog ranga. Do sada je bilo više od 40 osuda. Mnoga suđenja još nisu završena. Mnogi posmatraču sumnjaju da će kosovske institucije konsekventno sprovoditi istrage ratnih zločina protiv Srba, Roma i drugih manjina na Kosovu.

Još jedna važan zadatak Euleksa je da sprovede dogovore između Kosova i Srbije postignute u Briselu. Beograd upozorava da bi kraj misije ugrozio dijalog i da se dogovori više ne bi mogli sprovoditi u život. Ivan Đurić, savetnik predsednika Srbije, smatra da je kosovska strategija za okončanje misije"apsurdna", jer status Kosova još uvek nije rešen. Do sada je nezavisnost Kosova priznalo više od 100 država, među njima i 23 članice EU. Međutim, Beograd insistira na tome da je Kosovo još uvek deo Srbije. Pitanje statusa je još uvek otvoreno. „Nema preduslova za samostalnost Kosovske policije i sudstva“, kaže Đurić.

Da li će se Euleks zaista povući naredne godine, pod velikim je znakom pitanja. „Naš mandat traje do juna 2014., a da li će se misija produžiti, u kom obliku, sa kakvim mandatom, to moraju zajednički da definišu Euleks, članice EU i vlada Kosova“, kaže Bernt Borhart za DW. On je međutim uveren da postoji spremnost da se misija na Kosovu održi.

Misija EU se zapravo može prekinuti samo sporazumom između Brisela i Prištine. EU ima mnogo načina da izvrši pritisak na Prištinu: bez podrške Brisela nema liberalizacije viznog režima ili integracije Kosova u međunarodne organizacije kao što su EU, NATO i UN.

Autor: Bahri Cani

Odgovorna urednica: Dijana Roščić