EU protiv Gazproma: prva runda

„Najpre Gugl, a sada i Gazprom“ – to je jedna od najčešćih formulacija o „čuvarima zdrave konkurencije“ iz Evropske unije koji se „suprotstavljaju gigantima“ kao što su dva pomenuta koncerna. Komesarka EU za konkurenciju Margrete Vestager već je pokrenula postupak protiv koncerna Gugl koji je optužen za monopolističko ponašanje i korišćenje svog položaja za nedozvoljeno sticanje prednosti na tržištu. Ona sada preti i ruskom energetskom koncernu Gazprom da će morati da plati milijarde kao kaznu ako se ispostavi da je u osam istočnoevropskih zemalja EU izolovao tržište gasa i podigao cene te sirovine. Brisel govori o kazni koja bi mogla da iznosi do deset procenata godišnjeg obrta Gazproma, što bi trenutno bilo 6,9 milijardi evra. Formalna žalba poslata je Moskvi. Gazprom odlučno odbacuje navode EU i govori o protivmerama koje bi mogao da preduzme ukoliko Evropska komisija bude uporna u svojima namerama.

To je opomena „koja bi ubrzo mogla da se pretvori u crveni karton“, piše portal radija Dojčlandfunk: „Jer, ako ta preduzeća (Gugl i Gazprom) ne budu sarađivala, Evropska komisija bi mogla da i drastično novčano kazni ili čak zatraži da promene svoje poslovanje. Pri tome ne mora da vodi računa o političkim obzirima, jer Brisel tu nije zavistan od saglasnosti parlamenta EU ili država-članica […] Ali, komesarka EU se kreće u prostoru koji nije oslobođen politike. Zbog toga je njen prethodnik na funkciji Almunija, odluku o pokretanju takvog postupak protiv Gazproma bio odložio na neodređeno vreme. Španac očigledno, ionako zategnute odnose između EU i Rusije, nije hteo da dodatno opterećuje. Vestagerova nastupa mnogo samopouzdanije.“

„I pored toga, dosije Gazprom je vrlo politizovan. Tu je najpre centralna ekonomska uloga ovog državnog koncerna u Rusiji. Kazne ili uslovi koje bi mogao da postavlja Brisel bi bolno pogodile tu važnu mašinu za novac. A samim tim i Kremlj. S druge strane, mnoge zemlje EU su i dalje ekstremno zavisne od ruskih isporuka gasa. Ruski predsednik Vladimir Putin je energetskom politikom uvek sledio i geostrateške ciljeve. Ukrajina je prekidima u isporuci gasa stavljana pod politički pritisak, baš kao i Zapad. Istovremeno je Putin energetskom politikom pokušavao da podeli Evropsku uniju, poslednji put – prilikom njenih sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini.“

„Drugim rečima: pokretanjem postupka protiv Gazproma, komesarka EU za konkurenciju napada – htela ona to ili ne – i važan instrument ruske spoljne politike.“

„Doduše, i Komisija sledi jasne interese“, piše dnevnik Špigel onlajn: „jedna od njenih glavnih ciljeva je Evropska energetska unija. Ona bi trebalo da narednih godina oslobodi kontinent zavisnosti od ruskog gasa. Pri tome joj čak ni poslovanje sa autokratijama kao što su Azerbejdžan i Turkmenistan ne predstavlja tabu […] Vestagerovoj će biti potrebna upornost, jer je odgovor iz Moskve stigao vrlo brzo. Gazprom je nazvao optužbe neosnovanim, a ruski ministar spoljnih poslova je čak optužio Brisel za povredu sporazuma o partnerstvu. On je rekao da je inicijativa Margret Vestager sporna čak i u redovima same Evropske komisije.“