Opustiti se i sačekati?

U španskoj kafani „Iskušenje“ u Briselu sinoć je održana skromna proslava koju je organizovala radikalna evropska levica. Na proslavu uz pivo i sendviče sa sirom povodom pobede grčke sestrinske partije Siriza, pozvala je španska radikalno-levičarska partija Podemos. Vodeći političari levog spektra nisu se pojavili, ali zato je došlo nekoliko desetina članova te stranke. Neke viđenije članove levice pokušali su da uključe iz njihovih zemalja preko Skajpa. Aktivisti Podemosa nadaju se da će zapaljiva iskra iz Grčke preći i na druge zemlje pogođene krizom.

Sačuvati mir

Ako izuzmemo tu malu proslavu, u političkom Briselu pobeda opozicionog saveza Siriza na parlamentarnim izborima u Grčkoj dočekana je dočekana. „Sačuvati mir i nastaviti da se radi kao da se ništa nije desilo!“ To će, kako se čini, tokom narednih dana biti moto i obrazac ponašanja evropskih institucija u Briselu. Šef evro-grupe, holandski ministar finansija Jerun Dajselblum, pre izbora u Grčkoj je rekao: „Ukoliko Grci žele da zadrže evro, moraju da se pridržavaju pravila i dogovora“. Svaka zemlja kojoj je potrebna pomoć u finansiranju javnih rashoda i privrede mora se držati dogovorenih uslova. I novoj vladi u Grčkoj biće potrebna podrška evrozone“, rekao je Dajselblum za internet izdanje magazina „Špigel“.

Novi pregovori sa Grčkom?

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koju Siriza smatra najodgovornijom za drastični kurs štednje u Grčkoj, izjavila je da bi volela da Grčka ostane u evrozoni. To želi i budući premijer Aleksis Cipras. Ali on traži nove pregovore i po mogućnosti opraštanje duga. Nemački poslanik konzervativnog tabora u Evropskom parlamentu Markus Ferber (CSU) ne uzima toliko ozbiljno taj kurs konfrontacije. „Naše iskustvo iz drugih izbornih kampanja, recimo u Portugaliji ili u Irskoj, bilo je takvo da su svi u izbornoj kampanji govorili da će tražiti naknadne pregovore o uslovima za finansijsku pomoć. Sa svima se ponovo pregovaralo, ali se ništa bitno nije promenilo. Zato na smenu vlasti u Grčkoj gledam prilično opušteno jer nakon izbora je sve drugačije, nego pre izbora“, rekao je Ferber u Briselu.

Socijaldemokratski poslanik Evropskog parlamenta iz Nemačke Udo Bulman veruje da je izborni rezultat šansa za novi početak. „Jednostrana politika pod kontrolom bezlične Trojke nanela je veliku štetu u glavama stotina hiljada grčkih porodica. Izborni rezultat ne predstavlja grčko 'Ne!' Evropi“, smatra Bulman. „Kurs, po kojem se od socijalno slabijih slojeva i običnih ljudi traže takve žrtve, je propao. Evropska unija bi sada sa Grčkom trebalo da pregovara o pravednijem oporezivanju bogatih“, zalaže se Bulman.

Opraštanje duga – malo verovatno

Opraštanje duga, što je Siriza tražila od Evropske unije tokom izborne kampanje, za većinu zemalja evrozone je nezamislivo. U tom slučaju bi evropski poreski obveznici bili garancija ili pokriće za otplatu grčkih dugova. „To pitanje se uopšte ne postavlja“, izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble uoči izbora u Grčkoj i dodao: „Ukoliko Grčka ne bude bila u stanju da pokrije svoje dugove u visini od 320 milijardi evra, onda je njen izlazak iz evrozone neizbežan.“

Folker Trir, ekspert Nemačke industrijske i trgovačke komore, smatra da bi to „uništilo grčku privredu, koja nakon pet teških godina štednje, napreduje i pušta nove klice“. Trir smatra da „za Evropu to momentalno ne bi predstavljalo nikakvu opasnost, ako gledamo na stabilnost monetarne unije. U međuvremenu su uvedeni mnogi drugi instrumenti. Banke u Grčkoj su više involvirane i povezane sa bankama drugih evropskih država na grčkom finansijskom tržištu. Za Grčku i njenu reputaciju bi izlazak iz evrozone bilo veoma loše rešenje“, zaključuje Trir.

Prva prepreka krajem februara

Manje reformi ili opraštanje duga za Grčku bi imalo domino-efekat“, upozorava konzervativni političar Ferber. „Jasno je da, kada nekoj zemlji učinite ustupke, onda njih morate da učinite i svim drugim zemljama koje imaju slične probleme.“ Iz toga se može videti da debata o opraštanju duga ne vodi cilju jer bi to bilo previše za solidarnost. „Ako solidarnost posmatrate kao jednosmernu ulicu, onda ćete sopstvenom zaslugom biti katapultirani iz nje“, upozorava Ferber.

Ministri finansija evrozone sastaju se danas na redovnoj sednici. Naravno da će razgovarati o situaciji u Grčkoj. Kasnije će pregovarati sa novom grčkom vladom u nadi da će Siriza prihvatiti realnost. Krajem februara pojaviće se prva prepreka. Tada zvanično ističe program pomoći Grčkoj, nakon prvog produžavanja. Mora se potpisati nova regulativa. Pored toga, neće doći do uplate poslednjih rata programa pomoći. Od tog novca nova vlada neće moći da odustane jer uskoro mora da plati dugove Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj uniji.