EU i Ukrajina: Sve se vrti oko novca

Državna kasa je prazna, jak komšija trebalo bi da spasi zemlju od bankrota – tako je izgledala Ukrajina sredinom decembra 2013. kada je tadašnji predsednik Viktor Janukovič otputovao u Moskvu. Njegov ruski kolega Vladimir Putin odobrio je Ukrajini kredit od 15 milijardi dolara. Godinu dana kasnije, Ukrajina ponovo traži pomoć u inostranstvu, ovog puta u Evropi. Prilikom posete premijera Arsenija Jacenjuka Briselu, pre svega će biti reči o novcu.

Razlog posete jeste prvi sastanak Saveta za pridruživanje. Novi organ bavi se sprovođenjem Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije koji je potpisan ovog leta. Jezgro Sporazuma, zona slobodne trgovine, zamrznut je do kraja 2015. godine zbog oštrih kritika Rusije.

Razumevanje i razočaranje u Briselu

Finansijske potrebe Ukrajine, teško pogođene ratom protiv pro-ruskih separatista, skoro da su se udvostručile. Pored tekućeg kredita od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zemlji u narednoj godini potrebno je još oko 15 milijardi dolara, rekao je Jacenjuk na promociji svog programa prošlog četvrtka (11.12.) u ukrajinskom parlamentu, pozivajući se na procene Fajnenšel tajmsa da MMF Ukrajini ukupno daje 16,7 milijardi dolara. Četvrtina sume već je uplaćena.

Jacenjuk kaže da Ukrajina nije sama u stanju da izbegne bankrot: „Bez pomoći naših međunarodnih partnera, to je praktično nemoguće.“ Potreban novac vlada ima nameru da prikupi na donatorskoj konferenciji. O toj konferenciji se govori već mesecima, ali datuma još nema. Posmatrači pretpostavljaju da su zapadne vlade želele da sačekaju vanredne izbore i formiranje vlade. Taj proces završen je tek početkom decembra.

Zvaničnici u Briselu imaju razumevanja za Ukrajinu, kaže za DW Danijel Gros, direktor briselskog Centra za studije evropske politike (CEPS): „Kijev ima veliki problem jer ne može istovremeno da izgradi veliku vojsku, reformiše ekonomiju i zadovolji stanovništvo“, kaže taj stručnjak. Ipak Brisel je „prilično razočaran - ne vidi se sprovođenje reformi. To se ne odnosi samo na ekonomiju, već i policiju i sudstvo. Evropska unija želi da vidi duboke reforme u ovim oblastima“, kaže Gros.

Sa ispruženom rukom i programom reformi

Ukrajinski premijer je očigledno svestan te skepse i potvrđuje da je strana pomoć bez reformi nemoguća. Zbog toga on u Brisel ne dolazi samo sa ispruženom rukom, već i sa koferom punim planova za reformu. Ukrajinska vlada želi da drastično smanji sopstvenu potrošnju i ukine subvencije. Tarife za struju, vodu, gas i grejanje za privatna domaćinstva već su skočile, i to dvostruko i trostruko. Starosna granica za penzionisanje bi se sa sadašnjih 60, podigla na 63 godine. Besplatno zdravstvo bilo bi zamenjeno zdravstvenim osiguranjima. Subvencije za one sa niskim primanjima bi se smanjile ili ukinule.

Evropska unija odobrila je u martu Ukrajini paket pomoći vredan oko jedanaest milijardi evra. Do sada je stigao samo delić tog iznosa, jer Brisel dalju isplatu uslovljava reformama.

Da li bi EU trebalo direktno da finansira Ukrajinace?

Pritom najveći deo strane pomoći ponovo odlazi u inostranstvo. Samo ove godine Ukrajina je vratila „14 milijardi dolara dugova i kredita“, rekao je Jacenjuk. Danijel Gros smatra da je to pogrešno. Ukrajini bi bilo bolje da pregovara o odlaganju isplate dugova.

Od više od deset milijardi evra koje je obećala EU, manje od sto miliona, što je oko jedan odsto, otišlo bi na humanitarnu pomoć i izgradnju privrede, ocenjuje Gros zajedno sa svojim kolegom Stivenom Blokmansom u jednoj analizi. U uslovima raširene korupcije ta pomoć je samo „kap u moru“.

Zato taj ekspert preporučuje Evropskoj uniji neobičan put: umesto da novac prebacuje vladi u Kijevu, Unija bi trebalo da u ukrajinskoj provinciji otvori mnogo malih kancelarija i novac direktno daje onima kojima je potreban – „na primer penzionerima ili siromašnijim domaćinstvima kojima je račun za grejanje sada prevelik“, kaže Gros.

Diplomatska ofanziva na kraju godine

Kada je reč o novim kreditima, ukrajinski premijer nada se da će evropske donatore odobrovoljiti novim članovima svog kabineta, među kojima su ministarka finansija Natalija Jaresko, rođena u SAD i ministar ekonomije Ajvaras Abromavičus, rodom iz Litvanije. To bi, između ostalog, trebalo da pomogne i u borbi protiv korupcije, nadaju se u Kijevu.

Posetom Jacenjuka Briselu počinje posebno intenzivna nedelja u odnosima između Ukrajine i Evropske unije. U utorak (16.12.) i Federika Mogerini putuje u Kijev, a prema medijskim izveštajima, u četvrtak i petak ukrajinski predsednik Petro Porošenko mogao bi da dođe u Brisel i da se pridruži samitu Evropske unije. I tokom te posete, glavna tema će biti – novac.