EU će pomoći i u rekonstrukciji

U sedištu Evropske komisije kažu da sa velikom zabrinutošću prate situaciju na Balkanu i da su slike koje dobijaju sa terena „dramatične“. „Stotine hiljada ljudi su pogođeni. Želim da izrazim duboko saosećanje sa onima koji su izgubili svoje voljene i sa svima onima koji su ostali bez domova i očekuju pomoć da bi preživeli. Istovremeno, izražavam i divljenje na pokazanoj hrabrosti, na brzoj reakciji vlasti i solidarnosti običnih ljudi koji se bore protiv prirodne katastrofe“, poručila je komesarka za humanitarnu pomoć i odgovore u kriznim situacijama, Kristalina Georgijeva.

Ona kaže da je Evropska unija na zahtev Srbije i Bosne i Hercegovine još u četvrtak (15.5.) aktivirala Mehanizam civilne zaštite i da je već „pola EU“ poslalo pomoć u vidu helikoptera, čamaca, pumpi, šatora, sredstava za prečišćavanje vode i ljudstva: „Imamo 450 spasilaca iz EU na terenu i timove za koordinaciju u BiH i u Srbiji. Poslali smo i više pomoći nego što su zemlje početno tražile jer je situacija tokom vremena postajala dramatičnija.“

U Evropskoj komisiji navode da je, uprkos prognozama o suvljem vremenu, rizik od poplava i dalje visok, upravo zbog topljenja snega na planinama. Dodaje se i da je trenutno u fokusu hitna pomoć i „spasavanje ljudskih života“, a da će se zatim razmatrati rekonstrukcija i BiH i Srbije: „Komesar File već razmatra upotrebu IPA fondova, a možemo obezbediti pomoć i kroz Fond solidarnosti EU koji je i osnovan zbog velikih poplava u centralnoj Evropi i može mobilisati do jedne milijarde evra godišnje. Uslov je da procenjena šteta prevazilazi 0,64 posto BDP pogođene zemlje“, kaže Georgijeva.

U Briselu kažu da za mesec – dva očekuju da tačnu procenu štete nastale u poplavama u Srbiji i BiH. Srbija će, kao zemlja u pregovorima za članstvo, direktno moći da se prijavi za Fond solidarnosti (namenjen zemljama- članicama i onima na putu pristupanja), dok će se za BiH, koja se ne nalazi na tom stepenu evrointegracija, „primeniti drugi kriterijumi i odgovarajući instrumenti“.

Hrvatska traži pomoć i za Srbiju i za BiH

Na sastanku Saveta ministra spoljnih poslova, koji u Briselu razgovaraju o temama razvoja, takođe se razgovaralo o situaciji u zemljama Balkana zahvaćenim poplavama. Tu temu u dnevni red uvrstila je Hrvatska.

„Želimo da izvestimo Savet o posledicama poplava i onom što još uvek traje. S obzirom na to da se 14 evropskih zemalja već uključilo u pomoć, nadam se da će se tu pridružiti i druge zemlje-članice“, izjavila je šefica diplomatije Hrvatske Vesna Pusić. U tom cilju, ona je poručila da je neophodno što pre pokrenuti proceduru kako bi se Hrvatska i BiH sa jedne, i Hrvatska i Srbija sa druge strane mogle prijaviti za evropski Fond solidarnosti i regionalne fondove kako bi umanjile posledice tragedije koja se dogodila u regionu triju država. „Ne treba očekivati da će to rešiti sve probleme i pokriti ukupne troškove, ali nešto je bolje od ništa“, izjavila je Pusić u Briselu i dodala: „Mi smo već imali iskustva sa tim procedurama pre nego što smo postali članica, kada smo se prijavili za pomoć zajedno sa Slovenijom. Najvažnije je kako prikupiti podatke potrebne za prijavu za fondove – dakle koji fondovi su u pitanju i prijava u skladu sa pravilima. Zato smo u kontaktu sa našim kolegama iz Srbije i BiH.“

I šef diplomatije Austrije Sebastijan Kurz, pozvao je Evropsku uniju da pomogne regionu nastradalom u poplavama: „Neophodno je da podržimo Srbiju i BiH. Austrija već pomaže tim zemljama u ovoj teškoj situaciji. Nadamo se da će i EU pružiti podršku u teškoj i tragičnoj situaciji koja je pogodila obe zemlje.“