Estonija, ranjeni tigar

Estonija je jedna od zemalja koje aktuelna ekonomska kriza unutar Evropske unije nije mnogo pogodila. Privredni rast od osam odsto postignut je između ostalog zahvaljujući padu plata i penzija. Osim toga, od ekonomskog poleta profitiraju uglavnom bolje obrazovani u većim gradovima. Van većih urbanih centara, stanovništvo jedva sastavlja kraj s krajem.

Finska – obećana zemlja

Situacija nije bolja ni za zaposlene u javnim službama. Nastavnici u proseku zarađuju oko 500 evra mesečno, a to je premalo za život u Talinu gde su stanarine, ali i cene hrane, dostigle nivo zapadnoevropskih zemalja. Zato se mnogi odlučuju na odlazak iz zemlje i to pre svega u obližnju Finsku.

Stanovnici glavnoga grada su svega dva sata vožnje trajektom udaljeni od obećane zemlje i njene prestonice Helsinkija. Iseljavanje u Finsku, koja zaposlenima pruža mnogo bolje uslove, uključujući i pravo na penziju već posle pet godina rada, teče relativno glatko. To je između ostalog zasluga kulturne bliskosti dva naroda i sličnosti jezika. Zato i ne čudi što u međuvremenu samo u Helsinkiju živi i radi preko 40.000 Estonaca.

Među njima je i medicinska sestra Anika Funu-Kraker. Ona svoju odluku, da se pre nekoliko godina preseli u Helsinki, nikada nije zažalila. "U Estoniji sam zarađivala 600 evra, a u Helsinkiju zarađujem trostruko, a ponekad i više od trostrukog", kaže Funu-Kraker.

Reforme jačaju privredu, a ljudi odlaze

Njen slučaj je karakterističan za tegobe estonskog društva: država ulaže u obrazovanje mladih koji potom, s diplomom u džepu, odlaze preko mora u Finsku i tamo nastavljaju karijeru. Međutim, egzodus se ne kreće samo preko zaliva, nego i u mnogo udaljenije zemlje. Trenutno je Kanada vrlo visoko na listi popularnosti.
Problem s iseljavanjem je vidljiv i iz statističkih podataka, a to je uznemirilo i vlast u zemlji. Po prvi put od osamostaljenja, broj stanovnika Estonije pao je ispod granice od 1,3 miliona. U poslednje dve decenije, Estonija je izgubila 18 odsto stanovništva.

Problem nije samo u iseljavanju nego, kako kaže estonski ministar finansija Jirgen Ligi, i u padu nataliteta. Međutim, ministar isto tako zna da je iseljavanje delom i posledica ekonomskih reformi koje su baltičku zemlje doduše učinile "uzornim učenikom" unutar EU, ali su dovele i do pada standarda. Jer pozitivni ekonomski pokazatelji i niska nezaposlenost ne mogu sakriti činjenicu da je kupovna moć građana sve niža. Već i oni sa prosečnom platom od oko 800 evra jedva sastavljaju kraj s krajem. Situacija s penzionerima, zbog prosečne penzije od 320 evra, još je gora.

Do posla preko fejsbuka

Estonija voli sebe da predstavlja kao informatičku silu. Međutim, u toj novoj Estoniji kao da nema mesta za "obične" radnike, kao što je automehaničar Demis Vola. I on traži posao u susednoj Finskoj, i to preko fejsbuka. Do sada je dobio već dve ponude i sprema se na izlet u Helsinki kako bi na licu mesta video da li radi o ozbiljnim ponudama. Međutim, ostanak u Estoniji mu se sve više čini nemogućim: "Mene ovde više ništa ne drži", rezignirano zaključuje mladi automehaničar.

Autor: Kristof Kersting, Nenad Krajcer
Odgovorna urednica: Dijana Roščić