Erozija pravne države

Ironično je da su, skoro tačno godinu dana nakon što su obznanjeni slučajevi korupcije u Vladi Turske (17.12.2013), kritičari Redžepa Tajipa Erdogana ponovo pred sudom. Naime, od ovog utorka (16.12.) počinje proces protiv 35 navijača istanbulskog fudbalskog kluba Bešiktaš, okupljenih u navijačkoj grupi „Čarsi“. Oni se terete da su pokušali da izvedu puč. Državno tužilaštvo zahteva doživotnu robiju za optužene, zbog toga što su prošle godine na protestima u parku Gezi podsticali ljude protiv vlade u Ankari.

U drugom procesu koji u sredu (17.12.) počinje takođe u Istanbulu, optužnica tereti četvoricu novinara da su odali državne tajne. Ibrahim Jildiz i Ajkut Kučukaja iz lista „Čumhurijet“, kao i Mustafa Ilker Jukel i Murat Šimšek iz „Ajdinlinka“ bi, prema željama državnog tužilaštva, trebalo da odleže desetogodišnju zatvorsku kaznu. Ta dva lista su se u proleće ove godine oglušila o zabranu izveštavanja i objavili detalje sa tajnog sastanka predstavnika turske vlade. Na sastanku se govorilo o mogućoj turskoj intervenciji u Siriji.

„Groteskno i gubljenje vremena“

Ovog vikenda, policija je uhapsila Ekrema Dumanlija, glavnog urednika lista „Zaman“ koji je u vlasništvu islamskog propovednika Fetulaha Gulena, kao i još nekoliko osoba iz Gulenovih medija. Taj propovednik važi za Erdoganovog protivnika.

Dumanli i drugi uhapšeni imaju nečeg zajedničkog sa članovima navijačkog kluba „Čarsi“ i četvoricom novinara: svi su naljutili Vladu Turske. Predsednik Redžep Tajip Erdogan i premijer Ahmet Davutoglu smatraju da su protesti u parku Gezi, isto kao i objavljivanje prisluškivanih telefonskih razgovora kojima je obznanjena korupcija u vladinim redovima, imali za cilj slabljenje vlade što bi dovelo do njenog pada. „Takav razvoj događaja Državno tužilaštvo će da pretvori u krivično pravo“, kaže predstavnik Hjuman rajts voča (HRW) u Turskoj, Ema Sinkler-Veb u razgovoru za Dojče vele.

Posebno je u procesu protiv navijača Bešiktaša, kaže ona, sve groteskno. Optužba je zasnovana na iskazima optuženih i prisluškivanim razgovorima koje su optuženi vodili. Na marš prema istanbulskoj kancelariji tadašnjeg premijera Erdogana gleda se kao na pokušaj puča. Sinkler-Veb smatra da su dokazi skandalozno tanki. „Optužbe bi trebalo da budu odbačene već na prvom ročištu“, smatra ona.

Pritisak na medije

U procesu protiv četvorice novinara, državno tužilaštvo argumentuje optužbu tako da objavljivanje poverljivih informacija sa ministarskog sastanka ne može da se opravda slobodom štampe. Odbrana pak tvrdi suprotno: da je sadržaj presretnutnih razgovora i pre nego što su ga objavili optuženi novinari, kružio internetom i da je javnost svemu tome već imala pristup. Čan Gulerjuzlu, član Upravnog odbora Udruženja novinara (CGD) optužuje vladu da pojačava pritisak na medije. „Sve će se češće događati da se zabranjuje izveštavanje kako u javnost ne bi dospele neprijatne teme“, naglašava Gulerjuzlu u razgovoru za DW. „U međuvremenu, u Turskoj se pitamo“, kaže on, „da li imamo uopšte pravnu državu kada govorimo o ličnim pravima na slobodu svakog pojedinca.“

Evropska unija je u svom najnovijem izveštaju o Turskoj kritikovala nedostatke u pogledu medijskih sloboda, kao i nedovoljnu borbu protiv korupcije. Evropska unija je takođe izrazila nezadovoljstvo zbog hapšenja koja su se dogodila ovog vikenda. Način na koji se vlast u Turskoj odnosila prema demonstrantima u parku Gezi, Brisel je takođe oštro kritikovao. A trenutni procesi proti grupe „Čarsi“ i četvorice novinara mogli bi ponovo da izazovu slične kritike. Izvestilac Evropskog parlamenta za Tursku Kati Piri pre nekoliko dana kritikovala je planirani novi Zakon o bezbednosti kojim se, kako kaže, daje još veća moć državi.

Kao što to naglašava Glerjuzlu, tako i aktivistkinja za ljudska prava Sinkler-Veb kaže da procesi koji se ove nedjelje vode pred sudovima u Turskoj izazivaju zabrinutost da se u Turskoj događa „erozija pravne države“. Očigledno je, naime, da država ima veliki uticaj na sudstvo. A zemlja već sada ima „užasan bilans“ kada se radi o slobodi štampe.