Erbas A320: automatizovana letilica

Obe „crne kutije“ aviona na letu 4U9525 nemačke avio-kompanije Džermanvings pronađene su i poslate na analizu. Uprkos oštećenjima, stručnjaci će, po svemu sudeći, biti u situaciji da utvrde šta su uređaji za snimanje tokom leta od Barselone ka Diseldorfu zabeležili. S obzirom na to da je letilica u potpunosti uništena, jedino tako se može doći do odgovora šta je prouzrokovalo iznenadni pad aviona.

Pri samom pomenu modela A320, stručnjaci naglašavaju da je reč o prilično automatizovanom avionu. To ipak ne znači da su ti modeli imuni na nesreće. Dva slična aviona doživela su istu sudbinu proteklih meseci. Nesreći u francuskim Alpima, prethodio je pad aviona u Javansko more. U decembru 2014, avion malezijske kompanije Er Azija na letu od Indonezije ka Singapuru srušio se pod samo delimično razjašnjenim okolnostima. Bio je to takođe Erbasov model, ali onaj A320-200.

Automatizovani avionu

Modeli Erbasovih aviona iz serije A320 oslanjaju se na automatizovane uređaje i vazduhoplovni softver mnogo više nego slične Boingove letilice.

„Za A320 raspolaže tzv. flaj-vajr-sistemom, koji kontrolu leta u potpunosti poveravaju računarima“, kaže Dejvid Staples, britanski profesor i stručnjak za elektronske i radio-sisteme. „Računari imaju gotovo potpunu kontrolu nad većinom stvari.“

U Erbasovom avionu A320 postoji više računarskih sistema, poput interfejsa za navigaciju i komunikaciju. To je samo jedna u nizu platformi umreženih sa centralnim računarskim sistemom koji kontroliše letilicu. Drugim rečima, A320 raspolaže veoma kompleksnom mrežom sistema, čiji rad regulišu izuzetno složena softverska rešenja.

Softver instaliran u Erbasove avione održava proizvođač. Programi se redovno ažuriraju s ciljem da se ispune neophodni tehnički i bezbednosni standardi. Šta više, svi računarski sistemi u A320 raspolažu sa dva rezervna uređaja. Dakle, sve je utrostručeno, objašnjava Staples.

„Ne govorimo o jednom računaru koji kontroliše sve, jer ako centralni sistem zakaže, imali biste ozbiljan problem“, dodaje britanski stručnjak. „Uvek se instaliraju tri identična sistema, koji sve vreme nadgledaju iste procese i imaju isti zadatak. Ako centralnom sistemu proslede različite parametre, odluka se donosi po sistemu glasanja. Što znači da barem dva uređaja moraju da imaju usaglašene rezultate. Treći se u tom slučaju ignoriše.“

Hakerski upadi?

Koncept uglednog evropskog proizvođača aviona deluje bezbedno, ali to ne znači da je imun na hakerske napade. „Postoje dve mogućnosti za upad u vazduhoplovni softver avion i ubacivanje parametara, koji bi mogle da zbune centralni sistem“, kaže profesor Staples.

U teoriji, hakeri mogu da iskoriste trenutak ažuriranja softvera, ubacujući nešto poput virusa. Pošto im je za upad potreban direktan pristup sistemu, postoje samo dve prilike za zaobilaženje mera zaštite. Jedna je prilikom neizbežnog ažuriranja softvera, a druga, još direktnija, u slučaju da imate pristup pilotskoj kabini aviona.

„Najvažnija elektronska petlja nalazi se direktno ispod pilotske kabine. Tu se nalaze sistemi za navigaciju. Ukoliko vam pođe za rukom da pristupite tom delu aviona, sve što treba da uradite jeste da priključite USB-stik i virus će dopreti do centralnog sistema letilice“, objašnjava Staples.

Ipak, takvi poduhvati nisu nimalo jednostavni. Reč je o prilično velikom izazovu, čak i za prvoklasne hakere. Zaobići sve mere zaštite, zbuniti sva tri uređaja i u tome biti neotkriven, nije nešto što bi običnom autsajderu moglo da pođe za rukom. Uz sve to, haker bi morao da bude zaposlen u avio-kompaniji ili Erbasovom odeljenju za ažuriranje softvera.

Iako je istraga još u toku, zvaničnici isključuju mogućnost terorističkog napada. U to ne veruje ni britanski profesor koji je decenijama radio u avionskoj industriji. Staples smatra da pad aviona nije ni posledica hakerskog napada, jer bi piloti iskoristi mogućnost sistema za komunikaciju i pozvali u pomoć. „Pilote u tome nije moguće sprečiti. Virtuelno je to nemoguće“, dodaje stručnjak iz Londona.