"Epl" kritikuju zbog novog skandala u Kini

Epl je prošle godine bio na meti kritika, jer je otkriveno da radnici njegovog nekada najvećeg dobavljača Ajfona, Fokskona, rade u katastrofalnim uslovima. Sada je organizacija Čajna lejbor voč utvrdila da je situacija u fabrikama Pegatrona (drugog dobavljača) još gora nego kod Fokskona.

DW: U kom smislu je situacija lošija?

„Praksa Eplovog dobavljača Pegatrona ne krši samo pravila Epla o zaštiti zaposlenih, već i kinesko radno pravo. Ukupno smo naveli više od 30 prekršaja. Iako su povrede prava radnika u kineskim fabrikama široko rasprostranjene, može se reći da su uslovi rada kod Pegatrona ispod uobičajenih standarda u elektronskoj branši“, kaže direktor organizacije "Čajna lejbor voč", Li Kiang.

Koje prekršaje smatrate posebno teškim?

Kiang: Kinesko radno pravo propisuje da radnik ne sme mesečno da radi više od 36 sati prekovremeno. Kod Pegatrona je 100 sati prekovremenog rada pravilo. Tom dokumentacijom se manipuliše, kako to Epl ne bi primetio tokom kontrole. Pegatron zapošljava mnogo pozajmljenih radnika. Njihov broj je daleko iznad zakonski dozvoljenog udela. Za te radnike firma ne plaća socijalno i penzijsko osiguranje. Tokom probnog perioda radnicima se oduzimaju lične karte. Dobijaju ih nazad tek nakon nekoliko sedmica. Time su radnici prinuđeni dalje da rade. Ko da prevremeni otkaz, dobija manju platu. Prilikom prijave za posao vlada rigorozna diskriminacija: ko je niži od metar i po ili stariji od 35 godina, nema nikakve šanse. Takođe se odbijaju i muslimani, Ujguri, Tibetanci, kao i članovi nekih drugih etničkih manjina.

Da li je u globalizovanom svetu moguća uspešna borba protiv izrabljivanja radnika?

Vlada i preduzeća mogu nešto da preduzmu, ali nisu ozbiljno zainteresovani za zaštitu zaposlenih. Lokalne vlasti u Kini po svaku cenu žele da privuku investitore. To podrazumeva i povredu prava radnika. Uostalom većina zaposlenih u fabrikama ne potiče iz rodne provincije, već je reč o radnicima migrantima iz unutrašnjosti zemlje, za koje niko ne mari. Preduzeća naravno hoće da snize i troškove. Među liferantima vlada oštra konkurencija, ko proizvode najjeftinije ponudi, dobija premiju. Epl navodi četiri faktora u poslovanju: cenu, kvalitet, brzinu i socijalnu odgovornost. U stvarnosti dominiraju prva tri kriterijuma. Ona odlučuju da li će jedan snabdevač dobiti posao.

Znači ne može se računati na politiku i koncerne. Kakva je situacija u Kini sa samoorganizovanjem radnika?

U Kini zvanično postoji samo jedan sindikat. Što se tiče njegovih finansija, finansijska služba direktno zadržava uplate članova. Novac stiže na kraju od kompanija i direktno se daje sindikatu. Otuda sindikat ne zastupa interese radnika, već interese preduzeća. Radnici u Kini nemaju sopstvenu organizaciju, koja se bori za njihova prava. Međunarodni koncerni moraju da prepoznaju svoju socijalnu odgovornost i primene najavljene standarde. Ali Epl je daleko od toga.

Javni pritisak na Epl još nije dovoljno velik?

Epl održava odnose s javnošću, reagujući tako na pritisak javnosti. Više se isplati da malo investirate u PR, nego da se zaista starate za poboljšanje uslova rada. Osim toga bes brzo prođe. Oštrija kontrola je malo verovatna.

*Li Kiang je direktor američke nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku "Čajna lejbor voč", čiji je cilj zaštita prava radnika u Kini.

Intervju: Cao Haije / I. Ivanović
Redakcija: Jakov Leon