Epidemija EHEC još nije razjašnjena

Špigel onlajn smatra da u Nemačkoj skandali oko životnih namirnica uvek slede isti obrazac: „Najpre se zaobilaznim putevima saznaje da je neka životna namirnica zagađena (dioksin u hrani za životinje), pogrešno deklarisana (konjsko meso) ili štetna po zdravlje (EHEC). Mediji počinju da govore o „skandalu“ a vlasti počinju sa rasvetljavanjem događaja. To se u pravilu ne odvija bez propusta, niti naročito brzo. Kada se otkriju krivci i pokrenu postupci kažnjavanja, svi se hvale zbog brzog rešavanja slučaja i donosi se neki akcioni plan ili nacrt zakona. Nekoliko nedelja kasnije, i potrošači i mediji već su zaboravili šta se zapravo dešavalo.“

Špigel navodi da je tako bilo i sa infekcijom bakterijom EHEC pre dve godine. U maju 2011. ona se pojavila tako reći niotkuda. Simptomi oboljenja su bili bolovi u stomaku, mučnina i proliv; neki pacijenti su dobili trajna oštećenja bubrega, a 53 osobe su umrle od posledica infekcije. Zaraženo je ukupno 3842-je ljudi, a kod 855 pacijenata se javio takozvani hemolitičko-uremijski sindrom (HUS) – komplikacija koja je opasna po život. Vlasti su tada grozničavo tragale za poreklom bakterije i putevima zaraze i osnovale i specijalnu jedinicu koja se bavila tim zadacima.

„Vlasti su najpre povukle iz prometa španske krastavce a ta sumnja se kasnije ispostavila kao pogrešna – što je što je španske proizvođače zamalo oteralo u propast. Deset dana kasnije, specijalna jedinica je otkrila novi trag: mnogi oboleli su jeli sirove klice koje su – sve odreda. poticale sa jedne male farme u Donjoj Saksoniji. Ta farma je kupovala i prodavala seme iz Egipta, pa je tako doprinela širenju nezdravih klica. Farma je zatvorena, zaraza je jenjala a nadležni ministri su tapšali jedni druge po ramenima zbog dobrog rada. Samo, čitava priča je očigledno bila – pogrešna.“

Organizacija za zaštitu potrošača Fudvoč je, kako piše hamburški nedeljnik, posle zvaničnog kraja epidemije nastavila sa svojim istraživanjima. U maju 2012. ona je podnela izveštaj – kome niko nije poklonio pažnju – gde je ukazano na mnoge nepravilnosti u zvaničnoj verziji toka i rasvetljavanja krize sa EHEC-om. Tu piše da vlasti nisu mogle da dokažu postojanje EHEC-a u egiptatskom semenju, pa ni na farmi u Donjoj Saksoniji. Zapravo, nije mogla da se dokaže nijedna zvanična teza o poreklu zaraze. Istraživanje Fudvoča je pokazalo da je objašnjeno samo 350 od ukupno 3842 oboljenja.

„To znači“, zaključuje Špigel, da najteža kriza sa izbijanjem neke zaraze u poslednjih nekoliko godina uopšte nije u potpunosti objašnjena. Vlasti se diče time što su se izborile za uvođenje propisa kojim je povećana bezbedost životnih namirnica. Doduše, specijalna jedinica u oko hiljadu proba uzetih na pomenutoj farmi nije našla nikakvog izazivača bolesti (jedna žena zaposlena na farmi je doduše bila obolela) – no i pored toga, kontrola sirovih klica u Evropskoj uniji je pooštrena. Drugi mogući izazivači epidemije nisu istraženi, baš kao što ni u odredbe u pooštrenoj kontroli EU nije uvrstila moguće prenosioce bakterije kao što su krastavci, paradajz i salata.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević