Ebola: veliko interesovanje, pomoći malo

Danijel Peter stoji u vrtu na jugu Kelna i oblači prvo jedno plavo, a preko njega žuto zaštitno odelo. Potom stavlja kacigu i zaštitne naočare i na kraju zaštitne čizme. Ovog mladog lekara okružilo je oko trideset novinara i reportera sa mnoštvom kamera i foto-aparata.

Peter je novinarima demonstrirao kako se zapravo zaštiti od ebole. Sve je više onih koje zanima kako taj proces funkcioniše, a posebno od utorka ove sedmice, kada je prvi pacijent zaražen smrtonosnim virusom preminuo u Nemačkoj. Na demonstraciju zaštite od ebole savez "Nemačka pomaže" pozvao je različite humanitarne organizacije, a među njima su i predstavnici "Saveza samarićana". Sa njihovim "Timovima za brze intervencije"

Mladi lekar je već bio angažovan u Iraku, a potom na Filipinima, nakon katastrofe koju je izazvao tajfuna Hajan. Pitamo ga da li namerava da otputuje u oblasti pogođene epidemijom ebole, kako bi u plavo-žutom odelu pomagao zaraženim pacijentima. "Ne. Ne verujem da ću ići. Pogotovo zato što imam dve male ćerke", kaže Peter i dodaje da "veruje u zaštitno odelo isto koliko i u ljudske greške". "A nisam čovek koji ne greši." I upravo taj preostali rizik, kaže, ne može da eliminiše i to bi bilo previše zbog dece.

Još uvek malo donacija

Do sada je više od 400 lekara i drugog medicinskog osoblja inficirano virusom ebole. Čak i u Sjedinjenim Državama i u Španiji, gde postoje mnogo bolji uslovi i zaštitna odela nego u zapadnoj Africi, zaražene su dve medicinske sestre. U Nemačkoj su, kaže Peter, uslovi za nijansu bolji. "I ovde je mnogo manja verovatnoća da ćete se zaraziti nego na primer u Liberiji."

Pri tome, čak i kada bi preuzeo rizik i rešio da otputuje i pomogne, u ovom trenutku organizacija "Nemačka pomaže" nema nijednog lekara, koji pomaže u borbi protiv ebole. A donacije? Kase se pune veoma sporo. Mnoge nemačke humanitarne organizacije do sada beleže veoma male šestocifrene sume. A kada se dogode zemljotresi, oluje ili druge katastrofe nemačka pomoć je značajno veća. Ali i same organizacije zadužene za pružanje pomoći su potcenile razmere epidemije i nisu se dovoljno zalagale za dobijanjem donacija. Ni "Savez samarićana" nije angažovao nijedan svoj tim za pomoć u borbi protiv epidemije, kaže Edit Valmajer iz ove organizacije za pomoć u inostranstvu.

Nedovoljna stručnost?

"Naši saradnici za sada nisu dovoljno edukovani, kako bi na primer izgradili izolovane stacionarne stanice ili negovali pacijente obolele od ebole", objašnjava Valmajer. Obuka mora biti obavljena u celosti i sa treningom. "Jer, infektivne bolesti su posebno komplikovane i osoblje mora biti veoma dobro obučeno."

Ipak, članovi "Saveza samarićana" i drugih organizacija iz saveza "Nemačka pomaže" na neki način su angažovani u borbi protiv ebole. Timovi u pogođenim oblastima objašnjavaju koje higijenske mere je neophodno preduzeti da bi se sačuvali od zaraze opasnim virusom. A osim toga pripremamo se i na to da će se ebola proširiti i na druge zemlje, dodaje Valmajer. U jednoj klinici "Saveza samarićana" u Gambiji, osoblje se obučava kako da koriste plavo-žuta zaštitna odijela.

Strah od širenja epidemije

"Opravdan strah je svuda prisutan", kaže Valmajer. I u susednom Senegalu zabeležen je jedan slučaj, a u klinici "Saveza Samarićana" svaki drugi pacijent je iz neke druge afričke zemlje. Na pitanje šta ako se dogodi da se čovek zarazi i u Nemačkoj, Valmajer odgovara da je Savez na to spreman kao i druge humanitarne organizacije. Jer, ne možete to u potpunosti isključiti, kaže ona. Ostaje nam da se pribojavamo da će demonstracija upotrebe plavo-žutih zaštitnih odela biti demonstrirana i u drugim nemačkim gradovima.