Džihadisti – i unutrašnji i spoljni neprijatelj

Tririšer folksfrojnd (Trijer)o borbi protiv IS piše: „Nemačka vlada bi dobro postupila kada bi od samog početka uključila Bundestag u svoje projekte. Teroristi IS su nedavno pozvali na ubijanje građana svih država koje učestvuju u borbi protiv njih. Ta pretnja je očigledno i ostvarena – na užasan način. U Kanadi su izvedena dva napada u toku samo jedne nedelje. Ta zemlja je deo međunarodne koalicije protiv IS. I Nemačka je sa svojom misijom obuke kurdskih jedinica postala jedna od zaraćenih strana. U tome se krije mnog političkog eksploziva. Upravo time i treba da se bavi Bundestag. Samo vojna logika nije dovoljna za rešavanje sukoba na kurdskim područjima Iraka i Sirije.“

Štutgarter cajtung (Štutgart):„Totalna zaštita ne postoji. No, to ipak ne znači da treba samo skrstiti ruke. Važno je znati ko su ti ljudi – i važno je imati pravne odredbe koje pomažu da se protiv njih nešto učini. Takvih odredbi upravo u vezi sa terorizmom ima dovoljno. U Nemačkoj već i onaj ko samo ostvari kontakt sa terorističkim grupama poput IS ili Al Kaide, može da završi u zatvoru. Mnogo je komplikovanije shvatiti šta mlade ljude iz Evrope ili SAD nagoni da traže blizinu terorista ili da im se čak priključuju.“

Štutgarter nahrihten (Štutgart):„Ako je verovati nekim pretpostavkama, Nemačkoj predstoje teška vremena: predstavnik Službe za zaštitu ustavnog poretka je rekao da poznat broj džihadista treba pomnožiti sa faktorom 4 kako bi se dobila realna brojka. To bi značilo da se od zvanično 450 božjih ratnika u Nemačkoj dobija 1800 žena i muškaraca koji su otišli u Siriju i Irak da se tamo bore u svetom ratu. Sve izgleda kao da je pomenuti stručnjak u pravu...“

Miteldojče cajtung (Hale):„Sve i kada se ne bi više vijorile crne zastave, dejstvo socijalnog otrova koji širi IS ne bi tek tako nestalo. Varijante svetski rasprostranjenog islamističkog terora su dovele do sumnji u mogućnosti integracije u multietničkim društvima. Pri tome zapravo ne bi trebalo da bude tako teško sagledati prednosti otvorenih demokratija u odnosu na težnju ka moći panislamskih stremljenja – u otvorenim demokratijama mladi dobijaju svoju šansu a o njihovom društvenom položaju ne odlučuju njihovo poreklo ili vera.“

O napadu u Otavi, nadregionalni dnevnik Velt (Berlin) piše: „Kanada je mnogo sličnija Evropi nego što je to njen veliki sused SAD. Tamo je odomaćena kultura opuštenog civilnog stava – što je slika u koju se uklapa i reakcija Kanade na atentat: ne treba pribegavati drastičnim merama. No, onaj ko želi da očuva takvo funkcionisanje civilnog društva, ne sme omogućavati teroristima da tako lako prodru u srce naše demokratije. Samo onaj ko je budan i pripremljen moći će opušteno da reaguje na islamističke pretnje“.

Takođe nadregionalni Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) primećuje: „Za vreme vladavine konzervativnog premijera Harpera, Kanada je bila jedna od pokretačkih snaga za formiranje alijanse koja suzbija islamistički teror. Napad nije zatekao Kanadu nespremnu – naprotiv: tamo su se već i previše temeljito pripremali za slučaj da jedan usamljeni vuk, džihadista bez saučesnika, napadne nevine žrtve. Kanađani znaju da moraju da žive sa unutrašnjim neprijateljem.“