Rat valuta u svetu

Kina ne devalvira svoju valutu, već jednostavno ne dopušta da ona postane jaka. To je izraz političke volje. Devizni kurs kineske valute u odnosu na američki dolar – određuje vlada. Holger Bar, ekonomista banke Deka kaže: „Kinezi imaju čvrst kurs u odnosu na Amerikance, što znači da taj kurs ima minimalne oscilacije. Jednom mesečno se kurs malo koriguje, ali u svakom slučaju, vlada, odnosno ministarstvo finansija, donosi odluke koje su u nadležnosti centralne banke. Kineska strana odnose dve valute održava onako kako joj odgovara kupovinom odnosno prodajom američkih državnih obveznica“.

Jevtina kineska roba

Na taj način Peking održava vrednost juana na 20 do 30 odsto ispod nivoa koji bi odgovarao realnoj tržišnoj proceni. Takva politika pogoduje kineskom izvozu. Roba iz Kine je toliko jevtina da američki proizvođači ne mogu da drže korak sa kineskim – žale se Amerikanci, i odgovaraju devalvacijom svog dolara. Takva novčana politika bi trebalo da pomogne bankama da održe kredite jevtinim da bi bio podstaknut privredni rast. Štefan Rike, ekonomista banke BHF kaže: „Agresivna novčana politika SAD, usmerena na smanjenje nezaposlenosti i davanje impulsa privrednom rastu, odražava se i na devizne kurseve u susednim zemljama i onima koje su trgovinski partneri. Tamo valute postaju jake, što može dovesti do problema“.

Kako sniziti cenu novca?

Primer za to imamo u proceduri sa Brazilom: velika količina dolara koje u sistem upumpava američka nacionalna banka, moraju negde da se ulože. Zato su se investitori okrenuli Brazilu, gde dolare moraju da zamene za reale, odnosno, gde dolarima kupuju reale. A to dovodi do povećanja kursa reala. Brazilska vlada je pokušala to da spreči, pa je uvela porez na strane investicije – što je još jedan od načina da se smanji kurs domaće valute.

To, međutim, može da se postigne i intervencijom na tržištu deviza: jedna centralna banka prodaje sopstvenu valutu da bi joj snizila cenu. To su učinili Švajcarska i Japan. Nemačka se još dobro drži i pored povećanja vrednosti evra. Razlog tome je pre svega specifičnost i kvalitet nemačkih proizvoda.

Autori: M. Braun / S. Bojić

Odg. urednica: I. Ivanović