Četiri jezika čuju gluvi, ćaknuti i nacionalisti

Samo se političari „ne razumeju“

„Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bošnjaci imaju jedan jezik. Reč je o četiri južnoslavenska standardna jezika, potpuno ravnopravna kao sociolingvističke činjenice“, saglasan je i profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu, lingvista Senahid Halilović. „Dakle, mi u BiH govorimo jednim jezikom, pa, ipak, zastupnici u Parlamentu BiH traže da im se dokumenti za sednice prevode sa srpskog na bosanski, bosanskog na hrvatski i tako dalje i tako gluplje.“

Senahid Halilović

„Bio sam u jednoj komisiji koja je predložila rešenje, koje eto, nažalost, nije prihvaćeno... Hteli smo malo da relaksiramo situaciju i sugerisali smo mogućnost da se svi dokumenti za sednice štampaju jedanput na jednom, drugi put na drugom, a treći put na trećem standardnom jeziku, ali to nije prihvaćeno. Time bi se smanjili troškovi štampanja, a i odaslala bi se poruka da se odlično možemo razumeti ako ima dobre volje, da možemo jeftinije da praktikujemo tu svoju ustavnu kategoriju ravnopravnosti jezika u BiH“, kaže profesor Halilović.

On dodaje da danas u BiH postoji i getoiziranje mladih na osnovu jezika u segregacijskom projektu „Dvije škole pod jednim krovom“. „Ako kažeš 'tko' ideš na jedan ulaz škole, a ako kažeš 'ko', ideš na drugi. Mi nažalost, ne učimo mlade da je to jedan jezik. Ne insistiramo na sličnostima, nego na razlikama“, kaže Halilović.

Uvek u službi politike

Josip Baotić

„Prema jeziku postoje tri odnosa. Jedan je njegova struktura, drugi je njegova funkcija u društvenoj zajednici, a treći je emotivni odnos svakog govornika. Kad govorimo o jeziku kojim govore Srbi, Bošnjaci, Hrvati i Crnogorci, kao strukturi, onda je to jedan jezik standardne forme, koja je stvarana od 1850. godine, pa sve do devedesetih godina prošloga stoljeća“, kaže poznati bosanski lingvista Josip Baotić, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

„Drugo je pitanje, naravno, kada jeziku pristupamo sa funkcionalnog aspekta i kada se ostane u okviru njegove standardne forme, da li je ta standardna forma unificirana do kraja, da u njoj nisu prepoznatljivi nacionalni izbori i nacionale realizacije? Kada je u pitanju jezik bilo koje višenacionalne zajednice, onda u njemu nije teško prepoznati jezik realizacije u okviru bilo kojeg nacionalnog korpusa“, primećuje profesor Baotić i podvlači da je jezička politika uvek odraz nacionalne politike.

Ako je cilj nacionalne politike integracija društva, onda će se i jezik staviti u funkciju integracije društva i obratno. „U ovom našem vremenu koje je karakteristično po dezintegraciji društva, jezik je razbijen do tog nivoa da imamo 'dve škole pod jednim krovom' i to da učenici jedne nacionalnosti ne mogu slušati nastavu na jeziku druge nacionalnosti, iako je to isti jezik“, kaže profesor Baotić.

Autorka: Ljiljana Pirolić

Odg. urednik: Nemanja Rujević