Uslovi za Srbiju na stolu

Evropska komisija ponovila je u svom ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evrointegracija da će predložiti početak pristupnih pregovora onoga trenutka kada proceni da je zemlja postigla „zadovoljavajući nivo usklađenosti sa kriterijumima neophodnim za članstvo, a na prvom mestu kada ispuni ključni prioritet preduzimanja koraka u pravcu vidljivog i održivog napretka u odnosima sa Kosovom“.

Iako je komesar za proširenje Štefan File u svom izlaganju naveo da se od Srbije ne traži da prizna Kosovo, on je dodao da se očekuje da dođe do „pune normalizacije odnosa između Srbije i Kosova“. Prema stavu Brisela, do toga bi trebalo da dođe postepeno, kroz „dublje povezivanje“ tog procesa sa procesom evrointegracija. Tako bi pored uslova neophodnih za početak pristupnih pregovara, tokom tog procesa morala da budu rešene i druga pitanja „važna za Kosovo, Srbe sa Severa ili međunarodnu zajednicu“:

„Nije samo otvaranje pristupnih pregovora sa Srbima efikasan i koristan uslov, već ćemo imati i brojne mogućnosti kada se otvore pristupni pregovori da i tokom tog procesa pomognemo Beogradu i Prištini da načine dalji progres u normalizaciji odnosa“, rekao je File. On je objasnio da će Evropska unija biti u mogućnosti da uspori ili čak i zaustavi započete pristupne pregovore ukoliko ne dođe do ispunjavanja postavljenih kriterijuma.

I dok se u Briselu očekuje da dođe do nove faze dijaloga Beograda i Prištine, koja bi trebalo da bude potpuno drugačija od prethodne, uz učešće oba premijera, šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, ali i državne sekretarke SAD Hilari Klinton, istovremeno se i ne očekuje se da bi Srbija mogla da dobije datum za početak pristupnih pregovora pre sredine sledeće godine.

Zakoni i institucije Srbije moraju da se usklađuju sa evropskim

Evropska komisija ocenila je da je Srbija u godini za nama nastavila da na zadovoljavajući način primenjuje postavljene političke kriterijume i uslove iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ocenjuje se da je prethodna vlast očuvala stabilnost zemlje, a da je ona koja ju je zamenila posle izbora održala posvećenost evrointegracijama. Komesar za proširenje ipak poručuje da zemlja mora da pojača elan u sprovođenju reformi:

„Srbija posebnu pažnju mora da obrati na vladavinu prava, a tu mislim na reformu sudstva. Zatim na nezavisnost ključnih državnih institucija, tu mislim na Narodnu banku, kao i da nastavi sa konstruktivnim zalaganjem u regionalnoj saradnji i odnosima sa susedima“, rekao je Štefan File

U izveštaju je ocenjeno i da je reforma državne administracije spora i ograničena nedostatkom političke volje. Takođe kaže se da se ljudska prava i zaštita manjina u suštini poštuju, ali se i dodaje da, u svetlu nedavnih događaja, Srbija mora da posebnu pažnju obrati „ranjivim grupama“. Saradnja sa Tribunalom u Hagu ocenjena je kao „potpuna“. Kada su ekonomski aspekti u pitanju, Srbija prema izveštaju Evropske komisije beleži pad privrednog rasta u prvoj polovini 2012. godine, dok se nezaposlenost popela na čitavih 25 procenata.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković