Susret uoči nastavka dijaloga

U Savetu Evropske unije objašnjavaju da su potpisivanjem tehničkog protokola od strane Srbije, stvorene mogućnosti da se krene unapred sa implementacijom IBM-a, a sledeći korak je upravo sastanak tehničkih radnih grupa:

„Ne očekujemo da se svi detalji dogovore na jednom sastanku, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih sastanaka. Recimo, radna grupa za implementaciju dogovora o slobodi kretanja sastajala se oko deset puta. Taj rad je trajao i tokom izbornog procesa u Srbiji“, saznaje DW iz diplomatskih izvora u Briselu.

Teške odluke pred Beogradom

Kada je reč o primeni dogovora već postignutih u dijalogu, a na prvom mestu primeni dogovora o zajedničkom upravljanu prelazima, u Briselu ima onih koji smatraju da je upravo to jedna od „teških odluka“ na koje će srpska strana morati da pristane u nastavku razgovora sa Prištinom:

„Slažem se sa Ketrin Ešton da predstoje teške odluke. Za Srbiju je veoma važno da premijer Ivica Dačić, koji je bio ministar unutrašnjih poslova trenutku postizanja dogovora, potpiše IBM dogovor i da se krene u implementaciju“, kaže za DW je Ulrike Lunaček, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo.

Druga teška odluka koja, prema njenim rečima, očekuje Srbiju, odnosi se na pitanje paralelnih struktura na Severu: „U Evropskom parlamentu smatramo da nije problem ako Beograd želi da finansira i pomaže zdravstvene, obrazovne strukture na Kosovu, na severu ili jugu, ali to mora da radi transparentno i u saradnji sa kosovskim vlastima“, kaže Lunaček.

Teške odluke pred Prištinom

Na pitanje o mogućim „teškim odlukama“ koje se očekuju u nastavku dijaloga, u kabinetu šefice evropske diplomatije nisu želeli da konkretizuju stvari, ali su naveli da „dijalog služi da bi se otklonile prepreke na putu ka Evropskoj uniji i da su u tom kontekstu pitanja vezena i za sever Kosova“. Upravo je saradnja kosovskih vlasti sa Srbima na severu Kosova, u Evropskom parlamentu ocenjena ko značajan izazov za Prištinu:

„Ta saradnja ne postoji, ne na način koji bi tim ljudima dao do znanja da su zaista dobrodošli. Za Srbe sa juga Kosova je dosta toga urađeno, ali za sever bi bilo dobro da vlada premijera Hašima Tačija, ne samo otvori kancelariju , već i osmisli mapu puta, kako bi se oni osetili kao deo te zemlje“, smatra Lunaček.

Ona dodaje da bi, istovremeno, kosovski zvaničnici i članovi Vlade Kosova, trebalo da govore i srpski, što je pored albanskog drugi zvaničan jezik na Kosovu.

Podela Kosova – „crvena linija“ za EU?

I dok zvaničnici iz Srbije i sa Kosova govore o svojim „crvenim linijama“ u predstojećem dijalogu, i u Evropskom parlamentu navode i da i oni imaju „crvenu liniju“: „Za veliku većinu evropskih parlamentaraca postoji 'crvena linija', a to je podela. To bi otvorilo 'Pandorinu kutiju' i napravilo mnoge druge male države. Živimo u svetu gde nema mnogo država sa samo jednom etničkom grupom. Svi smo pomešani i podela mora da bude van pitanja“, zaključuje u razgovoru za DW Ulrike Lunaček.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković