Regionalna borba protiv kibernetičkog kriminala

Korišćenje interneta u Bosni i Hercegovini u stalnom je porastu. Prema procenama nadležnih agencija, više od 2.000.000 ljudi u toj zemlji koristi globalnu računarsku mrežu, što je oko 52 odsto od ukupnog broja stanovnika. Neosporno je da savremena informaciona i računarska tehnologija unosi pozitivne promjene u gotovo sve sfere društva, ali i nove oblike društveno neprihvatljivog ponašanja, odnosno kibernetički kriminal.

Gotovo da nema internet korisnika koji nije primio elektronsku poštu sumnjive sadržine. Mnogi korisnici globalne računarske mreže često se susreću sa primamljivim mogućnostima zarade na internetu, šansama za osvajanje velikih iznosa novca ili obaveštenjima da su dobitnici glavnog zgoditka neke lutrije iz inostranstva. Obično se uz takve poruke od korisnika traži dostavljanje ličnih podataka, što je uobičajeni uvod u internet prevaru.

Česte mete napada - internet portali privatnih firmi

Stručni savetnik Ministarstva bezbednosti BiH pri Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Tomislav Ćurić kaže da je kibernetički kriminal u BiH prepoznat kao ozbiljna pretnja. „Organizovane kriminalne grupe sve više koriste mogućnosti novih tehnologija za međusobno komuniciranje. Analize i podaci Ministarstva bezbednosti BiH govore da su najčešći pojavni oblici kibernetičkog kriminala ucene i iznude, a česte mete su internet portali privatnih firmi“, kaže Ćurić.

U porastu su i pomenute prevare posredstvom interneta, zloupotrebe kreditnih kartica, bežičnih internet mreža, raznih društvenih mreža poput „Fejsbuka“ ili „Tvitera“ i dečija pornografija. Kako su te pojave evidentne u čitavom regionu, o njima će se danas (13.9.) u Sarajevu raspravljati na međunarodnoj konferenciji „Sigurnost Balkana, tehnologija i obrazovanje – izazovi u svetu kibernetičke infrastrukture“.

Kibernetički kriminal ne poznaje granice

„Kako taj vid kriminala ne poznaje granice, međunarodna saradnja je izuzetno važna“, kaže za Dojče vele ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović. On, međutim, upozorava da regionalne policije nisu dovoljno osposobljene za borbu protiv tog vida kriminala, tako da će jedno od težišta skupa biti na edukaciji. „Moguće je i formiranje novih nastavnih programa na kojima bi se okupljali policajci za tu oblast“, kaže Ahmetović.

Kibernetički kriminal ugrožava, kako pojedince, tako i pravna lica, javne i privatne kompanije, medijske kuće itd. Žrtve su i vladine institucije, a napadi su tako sofisticirani da mogu da ugroze i najbezbednije sisteme. Pentagon (zgrada Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država) je sredinom prošle godine bio žrtva „hakerskog“ upada kada je iz računarskog sistema ukradeno 24.000 dokumenata.

Represija umesto prevencije

„Ako Pentagon ne može sa sigurnošću da tvrdi da ima prave mehanizme zaštite, onda je jasno da su i institucije u manje razvijenim zemljama ranjive. Mi smo se u BiH susretali sa neovlašćenim pristupom zaštićenim sistemima mreže elektronske obrade podataka. Počinioci su, zloupotrebom šifara i koristeći se ličnim računarom, učestvovali u internet-saobraćaju direktno utičući na krajnji ishod elektronske obrade podataka pričinivši štetu pravnim licima u BiH“, kaže Tomislav Ćurić.

Primarni zadatak zajednice, odnosno nadležnih institucija, trebalo bi da bude preventivno delovanje kako bi se stopa kibernetičkog kriminala svela na što manju meru. Ćurić, međutim, konstatuje da se u Bosni i Hercegovini do sada uglavnom delovalo represivno.

Autor: Samir Huseinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković