Evro je nezamenljiv

Trenutna ekonomska kriza naterala je Evropu da prepozna nedostatke u strukturi evro-zone i započne dug, ali neophodna posao u cilju promene prvobitne „arhitekture“ evro-zone. Predsednik Saveta EU, tokom svoje posete Madridu, izneo je tezu o „četiri kamena temeljca“ koji bi trebalo da osiguraju stvaranje čvršće ekonomske i monetarne unije koja bi otklonila opasnost od ponavljanja krize u budućnosti:

„Na prvom mestu reč je o izgradnji tzv. bankarske unije, kako bi se ojačala finansijska stabilnost i sprečilo da finansijski rizici postanu rizici poreskih obveznika. Drugo je fiskalna unija, koja bi prepoznala našu duboku ekonomsku međuzavisnost. Zatim slede ekonomska i politička unija.“

Neuspeh Grčke bio bi neuspeh cele Evrope

Kriza u Španiji ukazala je na neophodnost da se hitno napreduje u pravcu bankarske unije i stvaranja zajedničke bankarske supervizije u evro-zoni. Očekuje se da Evropska komisija već u septembru izađe sa preporukama i planom u tom smeru.

I dok iz Brisela poručuju da izlazak iz trenutne krize zahteva odgovornost i rad, kako svake članice ponaosob, tako i svih zemalja zajedno, Van Rompej je još jednom podvukao da je budućnost Grčke u evro-zoni. Marijano Rahoj, premijer Španije, koja se i sama nalazi pred velikim izazovom fiskalne konsolidacije, bio je još otvoreniji rekavši da bi „neuspeh Grčke bio neuspeh cele evro-zone“. Premijer Grčke Antonis Samaras, prošle nedelje je upozorio da bi izlazak njegove zemlje iz evro-zone prouzrokovao poražavajući „domino-efekat“ koji bi pogodio ostale zemlje koje koriste zajedničku evropsku valutu.

Katalonija trazi pet milijardi evra pomoći od Madrida

Da bi održao zvaničan sastanak sa premijerom Španije, predsednik Saveta EU Herman van Rompej prekinuo je svoj porodični odmor, koji, inače, provodi u Španiji. Tom prilikom najviši evropski zvaničnik pohvalio je „hrabre i ambiciozne mere“ Madrida u cilju rekonstrukcije fiskalnog sektora zemlje:

„Fiskalne i strukturne reforme koje se sprovode u Španiji su zahtevne i teške kada se sagledaju kratkoročno. Na srednji rok, one će biti te koje će doprineti privrednom rastu i zapošljavanju u zemlji“, poručio je Van Rompej u Madridu.

To bi trebalo da bude samo prvi u nizu sastanka koje je premijer Španije planirao u cilju razgovora o izlasku iz krize. Krajem ove nedelje (30.8.), u Madrid stiže i predsednik Francuske Fransoa Oland, dok je za 6. septembar zakazan susret Rahoja i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Španija, koja se bori da sačuva ekonomiju zemlje od prelivanja krize iz bakarskog sektora, dobila je još jedan izazov na dugom putu ekonomskog oporavka. Usled velikih dugova, region Katalonije i zvanično je od španskih vlasti zatražio pomoć od pet milijardi evra. Istovremeno, analitičari smatraju da će i sama Španija morati da od evro-zone, posle pomoći za posrnuli bankarski sektor, zatraži i pomoć da celokupni državni ekonomski sektor. To bi, sa druge strane, moglo da „iscrpi“ sva raspoloživa sredstava koja evro-zona ima namenjena za pomoć svojim članicama u prekomernim dugovima.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković