21 godina „sa produžetkom“ za Brejvika
24. avgust 2012.
Brejvik je proglašen uračunljivim što je bilo presudno u donošenju odluke da mu se sudi kao političkom ekstremisti, a ne kao duševno bolesnom fanatiku. Odlučujuća rečenica predsednice sudskog veća Elisabet Arnsen glasila je: „Presuda je doneta jednoglasno i glasi: Anders Bering Brejvik osuđen je na kaznu zatvora. To je najviša kazna i iznosi 21 godinu“. Zatim je predsedavajuća je nabrojala paragrafe na kojima počiva ova odluka. Tako je Brejvik dobio najvišu moguću kaznu zatvora u Norveškoj ali i nakon toga će morati da ostane u preventivnom pritvoru - koliko dugo, znaće se tek nakon isteka zatvorske kazne. Moguće je i da se nikada više neće naći na slobodi. Preventivni pritvor se produžava svakih pet godina.
Smišljeno manipuliše sudom
Presuda je napisana na 90 stranica. Rezultat je odluke dvoje profesionalnih sudija i troje porotnika. Važne razloge za presudu Elizabet Arnsen iznela na samom početku. Ona je podsetila da je „Brejvik sudu dao detaljan opis mreže koju on naziva viteškim redom templara“, a pomenula je i beleške o navodnoj osnivačkoj sednici tog reda u Londonu 2002. godine. Kasnije je Brejvik pokušao da koriguje svoje izjave, ocenivši ih preteranim i pompeznim, rekla je sutkinja i dodala da je policijska istraga pokazala da ova ekstremnodesničarska mreža najverovatnije ne postoji. Vitezovi očito postoje samo u Brejvikovoj mašti. S obzirom da je Brejvik to znao, on je tome prilagodio svoju izjavu na sudu. I to je, rekla je predsedavajuća Sudskog veća, dokaz da on zna šta radi i zna šta govori. Znači da je u potpunosti odgovoran za svoja nedela.
Stručnjaci uglavnom zadovoljni
Pravo na žalbu ima i tužilaštvo, koje je tražilo da se Brejvik smesti u psihijatrijsku ustanovu, na osnovu jedne od psihijatrijskih procena kojom je zaključeno da optuženi boluje od paranoidne šizofrenije. No, norveški eksperti izrazili su olakšanje povodom presude. Da je Brejvik proglašen neuračunljivim i odveden na psihijatriju, takvu presudu bilo bi mnogo teže obrazložiti. U sudnici su svi prisutni pažljivo slušali izlaganje Elizabet Arnsen. Optuženi Brejvik pratio je proces skoncentrisano i bez izraza na licu, ako izuzmemo osmeh koji mu se oteo kada je čuo presudu. On svakako uživa da bude u centru pažnje. Brejvik je priznao da je 22. jula 2011. godine u bombaškom napadu u Oslu i masakru na ostrvu Utoji ubio 77 osoba. Uprkos tome on se ne oseća krivim.
Autori: Tim Kron / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković