Grenland se topi

Podaci potiču od tri različita satelita, koje su proučili univerzitetski stručnajci i stručnjaci Nase. Tokom leta sa prosečnim temperaturama topi se oko polovine ledenog sloja na Grenlandu. Ali najvećim delom led ne nestaje: Na velikim visinama glavni deo vode se brzo zamrzava, a u blizini obale ledene barijere sprečavaju oticanje jednog dela vodene površine u okean.

Neobično toplo vreme

Prema satelitskim snimcima, za nekoliko dana otopljeno je oko 97 odsto površinskog sloja leda. Podaci su se činili toliko nerealnim, da su naučnici najpre mislili da je reč o greški. Merni instrumenti na satelitima su proverili rezultate, pri tom su bile potvrđene visoke temperature iznad ledene površine. Neobično topao vazdušni sloj mogao bi biti uzrok ekstremno jakom otopljavanju.

„Ljudi su počeli da primećuju da je neverovatno toplo u priobalnim područjima. Ipak ne može se videti topljenje leda. Ali ako pogledate te predele, oni će biti prekriveni snegom i sada znamo da ima vode između tih snežnih delova. Reč je samo o gornjem predelu. U nižim predelima topljenje je jače i tako se stvaraju reke i jezera“, kaže Tomas Vagner, naučnik Nase iz Vašingtona, koji osnovni razlog vidi u visokim temperaturama.

Grenland neće nestati?

Tomas Vagner ističe da topljenje ledenog sloja sa Grenlanda znatno utiče na mora i na okruženje: „Grenland gubi ogromne količine leda. Globalni nivo mora raste godišnje oko tri millimetra, najmanje pola milimetra potiče sa Grenlanda. To je verovatno prouzrokovano zagrevanjem okeana oko ostrva. Tu je reč samo o površinskom sloju i smatramo da je ovo verovatno prirodna promena. Naravno, ako se ovako drastično otopljavanje bude ponavljalo, onda ćemo biti zabrinuti“, dodaje Vagner.

Autorka: Ivana Ivanović (ard, rtre, afp)

Odg. urednik: Nemanja Rujević